Vatromet taštine na Bliskom istoku, strah od ravnanja računa Irana i Izraela

Prvi put u istoriji burnih odnosa dve države, Izrael i Iran su odlučili da direktno napadnu teritoriju "smrtnih neprijatelja" nišaneći opasno blizu velikih vojnih baza i nuklearnih postrojenja, što je pokrenulo gotovo paničnu diplomatsku akciju ubeđivanja lidera obe strane da se, ubuduće, uzdrže od pritiskanja crvenih dugmića.

Dane dramatičnih promena na Bliskom istoku pokrenula je iranska osvetnička akcija, pošto je u Teheran u znak odmazde za ubistvo generala Revolucionarne garde Mohameda Reze Zahedija u Damasku, ispalio stotine projektila i dronova na vojne ciljeve u Izraelu.

Vatromet na nebu iznad Izraela, koji je trajao nekoliko sati koštao je obe strane po oko milijardu i po dolara i pokrenuo rat rečima u kojem su pominjana do sada neupotrebljava oružja, nuklearni centri i na koncu sudnji dan.

I Iran i Izrael su proglasili pobede. Prvi jer su uspeli da, na putu ka vojnim bazama iz kojih je pokrenut napad na Damask probiju i "Čvozdenu kupolu" i "Davidovu praćku", a drugi jer su objavili da su oborili 99 odsto projektila i dronova koji su poleteli ka Izraelu.

U danima koji su prolazili, taj procenat je pao za dvadesetak odsto, pa se ispostavilo da su Iranci, ipak, uspeli da pogode pistu, stajanku i nekoliko skladišta vazduhoplovne baza Nevatim i Ramon i oštetili transportni avion C-130 "herkules".

Kraj rata, prvi put

Odmah pošto je vatromet prestao, Iranci su proglasili kraj sukoba, nadajući se da će Amerikanci uspeti da ubede vladu Benjamina Netanjahua da sujetu zadovolji proglašavanjem pobede i uzdrži se od daljih eskalacija.

Neko vreme je zaista i delovalo kako bi Izrael mogao da odustane i odgovora i sačeka kraj velikog jevrejskog praznika - Pashe, ali su u petak rano ujutro u okolini Ishafana počele da odjekuju eksplozije.

Najednom, protiavvionski topovi postavljeni oko vojne baze i centra za nuklearna istraživanja, počeli su panično da pucaju dok su zvaničnici vlasti u Teheranu požurili sa objasne da je šteta od napada minimalna, te da su dronovi koji su upotrebljeni u akciji, u stvari poleteli sa iranske teritorije.

Nekoliko sati kasnije, međutim, ispostavilo se da su mete bili radari, raspoređeni kako bi štitili nuklearni centar Natanz, te da su izraelski avioni, iz iračkog vazdušnog prostora ispalili ukupno tri projektila, javila je američka televizijska mreža Ej-Bi-Si.

Teheran za napad nije optužio Izrael, niti je Jerusalim preuzeo odgovornost za ovu akciju, što je među zapadnim diplomatama pobudilo nadu da bi se dalja međusobna šamaranja, nekako, mogla zaustaviti.

U potrazi za signalima deeskalacije, primećeno je i da je Iran, posle tri meseca iz Crvenog mora povukao špijunski brod "Behšad", koji je, prethodno, proglašavan za centar iz kojeg je Revolucionarna garda usmeravala paljbu Huta po trgovačkim brodovima.

Hronika nasilja

Napad dronovima na Ishafan je, prema navodima američkih zvaničnika, delo Izraelaca, ali je izveden sa iranske teritorije, prema matrici uspostavljenoj krajem maja 2022. godine kada je u vojnom kompleksu Parčin kod Teherana eksplodirao samoubilački dron i tom prilikom "ubio mladog naučnika i ranio još jednu osobu".

Od tada, zabeležena su još tri napada ovakvih dronova na iranske fabrike u kojima se proizvode bespilotne letelice, kao i bar šest likvidacija u kojima su mete bili naučnici iranskog nuklearnog programa.

Izrael je, mahom, ostajao nem na iranske optužbe da iza ovih akcija stoji Mosad, ali su američki zvaničnici, redovno, posle nekoliko nedelja potvrđivali da su naredbe za napade poticale iz Jerusalima.

Ipak, tek poslednja razmena ekplozija dovela je Bliski istok na ivicu ozbiljnog regionalnog sukoba, koji je ostatak sveta, od početka rata u Pojasu Gaze na sve moguće načine pokušavao da izbegne.

Napad dronovima na rođendan iranskog verskog lidera Alija Hamneija, koji je u trenutku kada su odjeknule eksplozije u Isfahanu napunio 85 godina, doveo je napetosti do usijanja, ali su iranski mediji odmah pokušali da umanje značaj napada, tvrdeći da dronovi nisu preleteli granicu, kao i da je šteta minimalna.

Pucanj upozorenja

"Jerusalem post" je, pak, pozivajući se na vojne izvore objavio da je Izrael, napadom na ciljeve koji se nalaze nedalko od nuklearnog kompleksa, uputio jasnu poruku - sledeći put će biti još bliže.

Iako sukob Izraela i Irana, suštinski, tinja od trenutka kada se ajatolah Homeini u Teheran 1979. godine iskrcao iz "Er fransovog" aviona, dve strane su, koristeći proksi snage, Hamase, Hezbolahe, Hute i opoziciju u Iranu, izbegalavali direktne sukobe, zadovoljavajući se akcijama specijalaca koji su opsedali brodove u Crvenom moru.

Izraelski specijalci u Crvenom moru su 2021. godine minom oštetili brod Revolucionarne garde "Saviz", koji je, posle tog događaja utegljen u Iran. Iran je, u mesecima koji su sledili, u nekoliko navrata ispaljivali projektile na izraelske brodove u Arapskom moru.

U danima eskalacije, odnosno do izraelskog napada na iranski konzulat u Damasku, obe strane su na mape docrtavale buduće mete napada - Iranci nuklearni kompleks Dimona, dok su Izraelci Isfahanu dodali Natanz i desetine drugih ciljeva, koje je definisala još administracija nekadašnjeg predsednika SAD, mlađeg Džordža Buša.

U igri nerava, Izrael ozbiljno računa i na simpatije niza arapskih zemalja, u kojima Jerusalem znatno bolje stoji nego Teheran. Listom sve te države pozvale su Izrael i Iran na razum, dok se zapadne zemlje, zlu ne trebalo, zatražile od svojih državljana da napuste region.

Razlog tome, smatraju izraelski analitičari, leži u pretpostavci da posle traganja za nekom strategijom u Pojasu Gaze, vlada Benjamina Netanjahua nema jasan plan šta činiti sa iranskom pretnjom, pa su petodnevne konsultacije ratnog kabineta rezultirale tek praskom petardi u Isfahanu.

"Da Izraelci znaju o čemu se raspravlja na sastancima ratnog kabineta, četiri miliona ljudi bi pohrlilo na aerodrome", napisao je usred krize portal "Ynet".

Strah od regionalnog rata

Simboličan napad rezultat je i istraživanja javnog mnenja, prema kojima se velika većina Izraelaca protivi akcijama koje bi vodile ka otvorenom ratu protiv Irana, dok je, istovremeno, ispunjena i 20 godina stara želja izraelskog premijera da bar malo bombarduje Islamsku republiku.

Kako se čini, panika koja je širom sveta nastala posle prvih obračuna, navela je ključne političare u obe države da malo uzmaknu i odlože opasnost da upadnu u stratešku zamku, satkanu od pretnji i osvete.

Izraelski "Kanal 12" je veče pred napad na Iran objavio reportažu iz napuštenog grada Metula na severu države, posle koje je javnost počela da kritikuje vlasti jer su dozvolile da Hezbolah, znatno slabiji od izraelske vojske, dovede do evakuacije oko 60.000 stanovnika tog dela Izraela.

Glavni finansijer akcija Hezbolaha, kao uostalom i Hamasa, Huta i brojnih milicija u Iraku, je Iran, pa Izraelci očekuju da će, napad na Isfahan, bar u nekoj meri poremetiti dosadašnji raspored snaga i naterati Teheran da doprinese smirivanju stanja ili bar shvati cenu širenja sukoba.

I zaista, ubrzo posle eksplozija, iranski zvaničnici su za događaje u Isfahanu optužili "ubačene elemente" i obznanili da nemaju nameru da pokreću novi osvetnički napad na Izrael. Ili, kako je to objasnio izraelski dnevnik Harec, lideri obe strane nemaju jasnu strategiju kako će dalje nastupati u ovoj krizi, ukoliko se izuzmu kvazi-čerčilovske izjave Benjamina Netanjahua. Izostanak ratnih planova, u sveopštem haosu koji preti Bliskom istoku, možda predstavlja i dobru vest.