Poslanici EP usvojili rezoluciju o spoljnoj politici Unije, od Srbije traže da se uskladi sa sankcijama protiv Rusije

Evropski poslanici usvojili su u Strazburu Rezoluciju o sprovođenju zajedničke spoljne i bezbednosne politike Evropske unije (ZSBP), u kojoj se Srbija poziva da se hitno uskladi sa tom politikom EU.

U delu Rezolucije koji se tiče Srbije – koja nije pravno obavezujuća, i trebalo bi da posluži kao smernica evropskim institucijama – izražava se podrška normalizaciji odnosa Beograda i Prištine i pozivaju obe strane da se angažuju u dijalogu kako bi se postigao "sveobuhvatan, pravno obavezujući sporazum".

Uz pozdravljanje paketa proširenja EU i Plana rasta za Zapadni Balkan, koje je predstavila Evropska komisija, poziva se Savet EU da pokaže "istinsku političku posvećenost perspektivi članstva zemalja Zapadnog Balkana".

"Nastavak procesa pristupanja EU uslovljava se usklađivanjem sankcija sa EU"

Istovremeno se navodi da bi zemlje kandidate za članstvo trebalo procenjivati na osnovu njihovih zasluga "u ispunjavanju objektivnih kriterijuma za pristupanje", što, napominje se, uključuje primenu reformi u vezi sa EU i usklađivanje politike sa ZSBP, kao što su stavovi i restriktivne mere usvojeni u odgovoru na rat Rusije u Ukrajini.

Dok se pozdravlja to što je većina zemalja Zapadnog Balkana usklađena sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, Beograd se poziva da hitno učini isto, posebno, kako se navodi, "imajući u vidu da je Srbija jedna od retkih evropskih zemalja koja se još nije uskladila sa sankcijama usvojenim kao odgovor na ruski agresorski rat protiv Ukrajine".

Nastavak procesa pristupanja Srbije EU uslovljava se usklađivanjem sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvarivanjem, kako se navodi, "značajnog napretka u reformama vezanim za EU".

Neuspeh normalizacije Beograda i Prištine negativno bi uticao na integraciju u EU

Upozorava se da bi neuspeh u poboljšanju normalizacije odnosa Beograda i Prištine negativno uticao na integraciju obe strane u EU.

Istovremeno se poziva EU da usvoji uravnotežen pristup u posredovanju između strana kako bi se prevazišao trenutni zastoj u dijalogu i upozorava da bi neuspeh dijaloga imao posledice na ulogu EU kao kredibilnog spoljnopolitičkog igrača.

Izražava se i žaljenje zbog restriktivnih mera koje je Savet EU uveo Prištini i poziva na njihovo hitno ukidanje.

"Osuda napada u Banjskoj"

U Rezoluciji se osuđuju "napadi u Banjskoj" u septembru 2023. godine i "druge provokacije" i pozivaju se sve strane da rade na deeskalaciji situacije i izbegavaju bilo kakvu retoriku ili akcije "koje bi mogle da dovedu do daljih tenzija".

Navodi se da se pažljivo prate istrage koje su u toku i ponavlja da počinioci moraju da budu pozvani na odgovornost i suoče se sa pravdom.

Pozivaju se Evropska komisija i Savet EU da preduzmu mere protiv srpske vlade ukoliko istrage otkriju da je, kako se navodi, "država Srbije bila direktno umešana" u napad u Banjskoj ili nasilne napade koji su se dogodili na severu KiM u maju 2023. godine, ili, kako se navodi, "ako su srpske vlasti nespremne da u potpunosti sarađuju".

Dva amandmana

Tokom sednice usvojeno je nekoliko amandmana o ZSBP EU, a kada je u pitanju Srbija, reč je o dva amandmana koje je podneo nemački poslanik Rajnhard Butikofer iz grupacije Zeleni-Evropski slobodarski savez.

U jednom od njih, koji se bavi izborima u Srbiji, Butikofer je izneo tvrdnju o "brojnim nepravilnostima koje su prijavili posmatrači", i pozvao na brzu nezavisnu istragu o navodnim neregularnostima, a zatražio je od srpskih vlasti da postupe po preporukama međunarodne misije za posmatranje izbora.

Butikofer je podneo i usmeni amandman o uvođenju novog paragrafa u Rezoluciju, u kojem se izražava zabrinutost zbog izjave predsednika Aleksandra Vučića u vezi sa Tajvanom, i tvrdi da je ona u suprotnosti sa politikom EU.

"Bitan strateški značaj Zapadnog Balkana u geopolitičkom kontekstu"

U Rezoluciji se tvrdi i da rat Rusije u Ukrajini "destabilizuje i ugrožava bezbednost i stabilnost istočnog susedstva i Zapadnog Balkana", a time i same EU, i navodi da bi EU trebalo da da prioritet reformi svoje susedske politike i ubrza proces proširenja, paralelno sa institucionalnim reformama i reformama u vezi sa donošenjem odluka.

Ukazuje se i na strateški značaj Zapadnog Balkana u današnjem geopolitičkom kontekstu, kao i za bezbednost i stabilnost EU u celini i ponovo ističe potreba za većim evropskim prisustvom i vidljivošću u regionu.

Istovremeno se poziva na aktivniju komunikacijsku strategiju kako bi se promovisala uloga i prednosti proširenja na Zapadni Balkan i zemlje Istočnog partnerstva, kao i na promovisanje finansijske i tehničke pomoći EU.

Ponovo se potvrđuje da tempo procesa proširenja zavisi od kapaciteta zemalja da ispune kriterijume, kao i od posvećenosti političkih lidera na Zapadnom Balkanu i državama članicama EU, ali se izražava i zabrinutost zbog, kako se tvrdi, porasta etnonacionalizma i poziva Evropska služba za spoljne poslove da prati situaciju kako bi se sprečile tenzije.