Novi talas kenselovanja: Kurencis, Brugera i posthumno Hana Arent

Akademija likovnih umetnosti u Beču je upravo predstavila program solidarnosti evropskih umetnika, ali se jedna od dve glavne zvezde manifestacija, Ukrajinka Zoja Laktionova sama "kenselovala".

Pojaviće se kad Akademija "kenseluje" drugu zvezdu, Ruskinju Ciliju Kansuru. Cilija je ustvari Baškirka, etnička Turkinja iz Rusije, ali to joj neće osigurati solidarnost.

Plodovi kensel-kulture rapidno se množe u evropskom prostoru. Nekad spadaju u opštu kategoriju zabrane, blokade i proterivanja drugačijeg legalnog i legitimnog mišljenja iz javnog prostora.

Nekad su specifični, kao kategorija zabrana, bojkota i ucena koja dolazi od Ukrajine, bilo kao pritisak državne propagande, bilo kao moralni diktat iz društva i dijaspore.

Slučaj Kurencis: Intendant Wiener Festwochen Milo Rau je imao plan, simbolički i mirovno jasno opredeljen: Drugog juna je u Koncerthausu trebalo da nastupi ukrajinska dirgentkinja Oksana Liniv sa Rekvijemom "Babin Jar" savremenog ukrajinskog kompozitora Jevhena Stankoviča.

Dvanaestog juna je u Burg-teatru trebalo da nastupi Teodor Kurencis sa svojim SWR/Sinfonijskim orkestrom iz Štutgarta. Izveli bi "Ratni rekvijem" Bendžamina Britna.

Na pres-konferenciji pre nekoliko dana je Milo Rau objasnio svoju nameru: Dva rekvijema, dve molitve za mir, sa dve (odvojene) strane programa.

Dirigentkinja Liniv je, uz pomoć ukrajinskih kulturnih i državnih lobing grupa uspela da ispiše Kurencisa iz programa.

Kurencisov greh je da se nikad nije javno izjašnjavao o ratu u Ukrajini. On je Grk, ne Rus, ali kako mu je ruski predsednik Putin pre jedne decenije, za umetnički doprinos ruskoj kulturi, dekretom dodelio ruski pasoš, Kurencis poseduje dvojno državljanstvo.

Intendant Rau: „Poštujemo želju Oksane Liniv da aktuelno neće da stoji u tematskom kontekstu sa Kurencisom. Odluka da se Kurencisu zabrani nastup na manifestaciji je, iako ga mi vrlo cenimo, bez alternative" (...) Na kraju manifestacije ćemo evaluirati taj slučaj i možda ćemo onda misliti drugačije."

"Tematski kontekst" u kome Liniv odbija da stoji sa Kurencisom su – mir, rekvijem, molitva za mrtve. Bečki Kurir taj slučaj zove "ratom sa antiratnim namerama".

Kurencis nikada nije želeo da javno komentariše rat u Ukrajini. Pre dve godine je u Beču bio planiran njegov dobrotvorni koncert u korist ukrajinske dijaspore, ali je s te strane to glatko odbijeno. 

Kurencisov slučaj liči na nedavnu aferu sa srpskim glumcem Milošem Bikovićem. Obojica su kenselovani po kratkom postupku, na ukrajinsku želju, u "ratu sa antiratnim namerama".

Kurencis od organizatora dobija 75.000 Evra u ime odštete.

Slučaj Brugera: Pre devet godina je kubanska umetnica Brugera planirala javno čitanje "Izvora totalitarizma", klasika Hane Arent. Kubanske vlasti su to zabranile i stavile je u kućni pritvor, gde je, pred mnogo manjom publikom prijatelja i prkosnih ipak izvela taj performans.

Sad je Brugera bila pozvana u Berlin da isti nastup, "100 sati protiv totalitarizma" ponovi u velikom auditorijumu, u slobodnoj Evropi i slobodnoj Nemačkoj, gde je sloboda reči i mišljenja na visokoj ceni.

Propalestinski demonstranti su prošle subote i nedelje grubo prekinuli čitanje tekstova Hane Arent. Razlog nema veze sa njenim političkim stavovima, već samo s tim da je bila Jevrejka.

Organiozatori iz berlinskog Muzeja savremene umetnosti, Sam Barduil i Til Felrat su dva puta pokušavali da ponove nastup kubanske umetnice, i oba puta kapitulirali pred agresijom propalestinskih demonstranata.

Direktor Upravnog odbora Muzeja Herman Parzcinger sumira događaj kao "demonstracije čiste mržnje".

Najgore od svega je to da je demonstranata bilo relativno malo, ali sa takvim "intencijama" kako kažu Barduil i Felrat, da se zbog brige o bezbednosti publike odustalo od čitanja.

Slučaj  Kansur: Bečka Akademija likovnih umetnosti je, kao i Wiener Festwochen, takođe stavila dve umetnice "u isti konktekst", to jest mirovni kontekst.

Kad je krajem januara predstavljen "European Artists Solidarity Program", on je, po želji Akademije, imao dva nosioca: Ciliju Kansuru (Ziliä Qansurá) i Zoju Laktionovu.

Ukrajinka Laktionova je naprosto odbila da se pojavi na pres-konferenciji, pod objašnjenjem da nema konteksta u kome bi se našla s jednom Ruskinjom.

Kao što je napomenuto, Kansura ima ruski pasoš, ali je etnička Turkinja i nikada nije podržavala rusku intervenciju u Ukrajini.

Kad se tome pridodaju javni pozivi u Evropi da se Takeru Karlsonu "zabrani ulazak u Evropu" zbog intervjua sa Putinom, dolazi se do jednostavne računice koju je pre dve godine napravio austrijski filosof Konrad Paul Lisman:

Cilj kensel-trupa nije razgovor, nisu argumenti, nije logika, već samo zabrana. I to preventivna i totalna zabrana.