Bliski istok - senka crvenih zastava osvete od Irana do Crvenog mora

Na dan velike sahrane 84 žrtve samoubilačkog napada u Kermanu, za koji je odgovornost preuzela Islamska država, na džamiji u Komu zavijorila se crvena zastava osvete, čime su vlasti u Teheranu najavile odgovor na najsmrtonosniji teroristički napad u istoriji ove države.

Crvena zastava na kojoj je ispisano "O, osvetnici Huseinovi", podsećanje je na Bitku kod Karbale i smrt unuka proroka Muhameda - događaj koji, suštinski, obeležava konačni raskol između šiita i sunita u Islamu. Poslednji put, na džamiju u Komu, ovakva zastava podignuta je posle ubistva komandanta Revolucionarne garde, Kasima Solejmanija početkom 2020. godine.

Ceremonija u Komu usledila je posle serije optužbi koje su najviši zvaničnici vlasti u Teheranu uputili Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelu, tvrdeći da su te dve države instruisale pripadnike Islamske države da izvedu samoubilački napad u Kermanu.

Vašington i Tel Aviv optužbe su odbacili kao besmislene, a iranske obaveštajne službe su, brže-bolje, uhapsile 11 osoba pod sumnjom da su umešani u organizaciju ovog napada.

"Osveta, osveta" u danima sahrana u Iranu

Gotovo istovremeno, na velikoj sahrani žrtava napada, stotine prisutnih su, tugujući nad kovčezima uvijenim u iranske zastave, zahtevali osvetu.

"Pronaći ćemo vas gde god da ste", obećao je komandant Revolucionarne garde, general Hosein Salami, navodeći da su službe bezbednosti, u seriji racija koje su usledile posle napada, zaplenile eksploziv, detonatore i hiljade metalnih kuglica.

Islamska država je bombaše-samoubice idenitfikovala kao Omara el Movahida i Sejfulu el Mudžahida, dok iranske vlasti tvrde da je jedan od njih dvojice tadžikistanski državljanin.

Iranske vlasti koje se zaklinju na osvetu, nisu precizirale kada i protiv koga će pokrenuti napade.

Reči osveta, Izrael i SAD bili su ključni deo govora glavnog iranskog saveznika, lidera Hezbolaha Hasana Nasralaha, koji je dva dana za redom opominjao Vašington i Tel Aviv da njegova organizacija "neće i ne sme ostati nema" na ubistvo zamenika političkog vođe Hamasa, Saleha el Arurija u Bejrutu.

Nasralah se, dva dana za redom, obraćao pristalicama navodeći da Hezbolah "ne može ostati nem", posle ubistva El Arurija, koji je poginuo pošto su zgradu u kojoj se nalazio, sa šest projektila zasuli izraelski avioni.

"To znači da će ceo Liban ostati izložen - svi gradovi, sva sela i svi pojedinci", rekao je Nasralah, posle prve akcije Izraelaca duboko u libanskoj teritoiji posle upada Hamasa na teritoriju Izraela 7. oktobra.

Crvene linije osvete u Libanu

Napad na južno predgrađe Bejruta, koje je najsnažnije uporište Hezbolaha, suštinski predstavlja rušenje "crvenih linija" o kojima je Nasralah u nekoliko navrata prišao pristalicama od početka novog talasa sukoba.

Izrael, koji je ka granici prema Libanu već rasporedio trećinu snaga mobilisanih posle 7. oktobra, je u kriznu zonu, posle Nasralahovog govora, uputio dodatne oklopne jedinice i sve trupe stavio u stanje više borbene gotovosti.

Ostaje nejasno na koji će način Hezbolah odgovoriti na vazdušni udar Izraela, ali su zvaničnici ove organizacije nabrojali 670 akcija protiv izralskih snaga bezbednosti u poslednja tri meseca, tvrdeći, istovremeno, da Tel Aviv krije stvaran broj žrtava.

"Ono što se dešava na granici je bez presedana još od 1948. godine", rekao je Nasralah, obećavajući pristalicama da će Izrael "na bojnom polju dobiti brz odgovor".

Ne čekajući objašnjenje šta bi takav odgovo Hezbolaha mogao da predstavlja, Nemačka i Kanada su svojim državljanima naložile da odmah napuste teritoriju Libana.

Kao i u slučaju Irana, i Hezbolah je, do sada, nebrojeno mnogo puta najavljivao odlučne odgovore na napade za koje je optuživao SAD i Izrael, ali su se, neretko, te pretnje zaustavljale na verbalnim duelima sa te dve države.

Ultimatumi i eksplozije u Crvenom moru

Ipak, u Crvenom moru, nekoliko kilometara od američkih ratnih brodova, eksplodirao je gliser jemenskih Huta, što analitičari smatraju upozorenjem ove proiranske grupe svim snagama koje pokušavaju da zauzdaju seriju napada na trgovačke brodove u tom regionu.

"Doplovio je na nekoliko kilometara da brodova i svi smo gledali eksploziju", rekao je kontraadmiral Brad Kuper, komandant američkih pomorskih snaga na Bliskom istoku.

Za mesec dana, koliko Crvenim morem patroliraju koalicione snage, oborene su dve krstareće raketem šest protiv-brodskih projektila i 11 dronova lansiranih sa položaja Huta u Jemenu.

Istovremeno, Huti su gro velikih kompanija koje se baave pomorskim transportom naterali da saobraćaj preusmere sa Crvenog mora i Sueckog kanala oko Rta dobre nade, čime je cena jednog kontejnera sa oko 2.500 skočila na više od 7.000 dolara.

Odmah zatim, Amerikanci su Hute upozorili da prekinu napade ili se suoče sa posledicama, čime su se u ispostavljanju ultimatuma pridružili Iranu i Hezbolahu i situaciju na Bliskom istoku za još korak približili sveopštem sukobu.