Parižani od početnog oduševljenja do besa, kako će Olimpijske igre da im zagorčaju život

Kada su Beograd i Jugoslavija 1985. lobirali da prestonica SFRJ bude domaćin Letnjih olimpijskih igra 1992. godine domaća javnost je zvaničnu kandidaturu dočekala sa pomešanim osećanjima neverice i nade.

"Nije trenutak", piše u analizi lista Duge iz avgusta 1986.

"Zemlja je pod teretom dugova, inflacije, stalnog rasta cena i, što je još gore, sa sve manje smisla za praktično rešavanje problema. (…) Prilično natrula odskočna daska za olimpijske visine".

Međutim, deo naroda, piše u Duginom tekstu, smatrao je da je organizacija velikih međunarodnih događaja jedina uspešna izvozna grana zemlje.

"Valjda iz nekog nacionalnog ponosa – od balkanskih šeprtlji preobraćujemo se u organizatore i domaćine vrhunskog svetskog izgleda".

Beograd je Međunarodnom olimpijskom komitetu (MOK), svetu i građanima, u zamenu za domaćinstvo, obećao renoviranje postojećih stadiona i "studenjaka", izgradnju sportskih hala i metro.

Na kraju je Beograd podelio treće mesto sa Brizbejnom. Organizacija je dodeljena Barseloni, a iza je bio Pariz.

Francuska prestonica je kasnije podnela još tri kandidature i tek će 2024. biti domaćin 33. Letnje olimpijade, na stogodišnjicu od poslednje organizacije i treći put u modernoj eri OI.

Ipak, nakon početnog entuzijazma Francuza, čini se da je osam meseci pred početak takmičenja atmosfera nezadovoljavajuća. 

Anketa Monda ukazuje da skoro 45 odsto Parižana smatra da nije bilo vreme za organizovanje OI u doba geopolitičkih i unutrašnjih kriza.

Na svetskom nivou, sukob Izraela i Hamasa i rat u Ukrajini. Na nacionalnom, konstantna sporenja oko penzione reforme. Na gradskom, problemi sa saobraćajem, budžetom, bezbednošću i neispunjenim obećanjima.

Francuzi su besni i "odljubljivanje" od organizacije OI je u toku.

Šta je u izlogu nije i u ponudi 

Niz loših vesti o OI nastavljen je prethodne nedelje kada je gradonačelnica Pariza An Idalgo iznenada saopštila kako obećanje iz pariske kandidature za OI o besplatnom prevozu autobusima i metroom tokom Igara neće biti ispunjeno, kao i da neće biti dovršene predviđene četiri nove linije metroa.

"Ne možemo da obezbedimo na vreme. Komplikovana je procedura", rekla je Idalgo, a preneo Frans 24.

Karte će, zapravo, biti duplo skuplje u vreme održavanja OI.

Gradski načelnik policije je predstavio bezbednosni plan Pariza za OI koji podrazumeva strogo ograničeno kretanje u zonama oko svakog olimpijskog objekta, što su predstavnici Saveta hotelijera Pariza osudili.

"Boli me glava kad samo pogledam koliko je komplikovan plan", rekao je šef sindikata pariskih hotelijera u izjavi za Mond.

Parižani koji žive u obeleženim zonama će morati da imaju poseban kju-ar kod za boravak unutar zone.

Kako kaže britanski novinar Gavin Mortajmer, koji već 12 godina živi u Parizu, zvaničan slogan je da su "Igre otvorene za sve", ali da to, izgleda, ne važi i za Parižane.

Javno mnjenje i beg iz Pariza 

Rezultati istraživanje javnog mnjenja francuske marketinške agencije Odokse ukazuju da je skoro svaki drugi ispitanik izjavio da je ideja o organizaciji Igara bila "loša odluka", što je dvostruko više nego u istom periodu 2021.

Takođe, više od 52 odsto stanovnika francuske prestonice razmišlja da napusti grad tokom dve nedelje takmičenja.

"Ujutru, 9. juna, ću glasati na evropskim izborim i onda bežim odavde sve do septembra. Grad će biti nepodnošljiv. Madam Idalgo je uništila Pariz zbog OI i ja u tome ne želim da učestvujem", kaže jedna 65-godišnja Parižanka u izjavi za Bi-Bi-Si.

U zaključku analize Odokse piše da su stavovi o OI dostigli nivo uzbune.

Bukinisti – čuvari tradicije koji (ne)će preživeti OI 

Već nekoliko meseci traje i sukob bukinista, pariskih trgovaca knjigama na otvorenom i samoproglašenih čuvara duha i tradicije Pariza, sa gradskim vlastima oko izmeštanja sa obala Sene, gde je za 26. jul 2024. predviđena ceremonija otvaranja OI.

"Samo čekam koliko će vremena da prođe pre nego što, nas Parižane, šef policije jednostavno zamoli da napustimo grad", napisao je jedan od trgovaca knjigama na društvenim mrežama.

Kako bi oko pola miliona posetilaca moglo da stoji na uskom prostoru sa dve strane obale Sene, u dužini od šest kilometara, potrebno je premestiti skoro 1.000 tezgi sa knjigama, koje su jedna od turističkih atrakcija grada.

"To vam je kao da vadite zub", rekao je generalni sekretar Udruženja prodavaca knjiga u Parizu Mišel Butard u izjavi za britanski nedeljnik Spektator.

"Sve to zbog četvoročasovne ceremonije. Olimpijske igre su postigle ono što ni ratovi nisu – da nestanemo". 

Bukinisti i njihove male prodavnice su deo nematerijalne baštine Francuske od 2019. i, prema Unesku, predstavljaju "ključni deo vizuelnog identiteta Pariza" sa tradicijom dugom 150 godina.

Beg iz Pariza 2 

Pariz u julu i avgustu svake godine napusti veliki broj stanovnika koji odlaze na Azurnu obalu ili druge krajeve Francuske i inostranstvo, pa je grad leti često prijatno prazan.

Dodatni motiv za leto 2024. će biti i neočekivani prihodi.

Potražnja za stanovima u Parizu tokom leta je na Erbienbiju (Airbnb) je četiri puta veća u odnosu na 2023. i većina Parižana razmišlja da ustupi smeštaj turistima.

Reforma penzijskog sistema

U Francuskoj postoji solidan korpus građana koji se uvek protivi Igrama zbog ideja koje su zasnovane na levičarskoj osnovi da su finansijski gubici veliki, a da profit ide multinacionalnim kompanijama.

Međutim, njima se pridružuju i oni koji svakodnevno osete problematiku organizaciju OI.

Kada je na proleće 2023. francuski predsednik Emanuel Makron potpisao sporni zakon o reformi penzijskog sistema, čije su ključne odredbe podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine i produženje radnog staža koji je potreban za punu penziju, na društvenim mrežama je pokrenuta akcija "Nema povlačenja (spornog zakona), nema ni OI", o čemu je Mond pisao. 

Kako je Jelisejska palata nosilac organizacije Igara, deo javnosti je pokrenuo inicijativu bojkota i sabotiranja njene organizacije. 

Iako do sada nije bilo konkretnih akcija, ideju sabotaže podržale su pojedina desničarska udruženja, poput Ataka.

Zato je i provera više od 45.000 volontera koji su se prijavili da pomažu tokom takmičenja bila višemesečna i naporna, zaključuje se u tekstu Monda.

Politički kontekst

Igre će svakako biti održane, ali je Idalgo svojim nedavnim javnim nastupom o preprekama sa javnim prevozom zaprepastila deo javnosti, iako će najviše biti pogođeni turisti.

List Parizijen u analizi navodi da je iza zapaljivih izjava politička kombinatorika i da pozicija Idalgo u tom kontekstu nije idealna.

Politički neprijatelj gradonačelnice Pariza je ujedno odgovoran za javni prevoz u regionu Pariza. Upravo on je zadužen za plan o besplatnom javnom prevozu tokom OI.

"Idalgo je oduvek želela da ovo budu samo njene Igre. Ali to nije njen posao, niti ona ima budžet za to. Zato se trudi da uperi prstom u druge", ističe neimenovani izvor iz Olimpijskog komiteta Francuske u izjavi za Parizijen. 

Odbor za organizaciju je saopštio da će oko 89 odsto infrastrukture biti izgrađeno do početka 2024. godine, ali da su posledice rata u Ukrajini i dalje vidljive u pogledu lanca snabdevanja materijalom, pa su moguća kašnjenja.

Uprkos zamerkama, iščekujući dolazak 15 miliona turista, iz Francuskog odbora za organizaciju Igara čuju se reči pohvale: "Ostanite u gradu i uživajte u iskustvu koje ćete doživeti jednom u životu".