Samit o klimatskim promenama u Dubaiju: Najavljeno formiranje Specijalnog fonda, fokus na čistoj energiji

Počeo je Samit o klimatskim promenama KOP 28, po mnogo čemu specifičan, pre svega po broju učesnika – na njemu učestvuju lideri gotovo 170 zemalja iz celog sveta.

Specifičan je i po tome koliko je alarmantna situacija i na to su ukazali domaćini, generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Guteres i domaćin predsednik Ujedinjenih Arapskih Emirata šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan.

Njihove poruke su da živimo u vreme potpunog kolapsa klime. Pozivaju da se dâ snažan odgovor kako bi se sprečile posledice s kojima se već suočavamo.

I uoči ovog samita u Dubaiju upozorili su na to da se temperatura na planeti povećala za 1,2 stepena Celzijusa. Približava se pragu koji je postavljen 2015. Pariskim sporazumom, a to je 1,5 stepeni Celzijusa iznad temperature preindustrijskog doba.

Zato upozoravaju da je neophodno što pre dati odgovore na promenu klime i pomoći zemljama koje su suočile sa teškim posledicama klimatskih promena.

Iako se uoči održavanja ovog Samita sumnjalo da se može dati i ozbiljan odgovor i postići konsenzus i zbog samog mesta gde se održava, jer je jedan od zahteva klimatskog sporazuma napuštanje fosilnih goriva i svih radnji koje izazivaju veliku emisiju ugljenika u atmosferu. Međutim, na samom početku već je postignut dogovor o formiranju fonda za pomoć državama u saniranju posledica klimatskih promena.

Prvi su Ujedinjeni Arapski Emirati izdvojili 100 miliona dolara u taj fond, a potom su to učinili i drugi, pre svega zemlje Evropske unije,  Nemačka i Velika Britanija. Pozitivni signali se već vide.

Šeik Muhamed bin Zajed el Nahjan rekao je da mu je drago da može da objavi formiranje Specijalnog fonda od 30 milijardi dolara.

"Cilj je pronalaženje klimatskih rešenja širom sveta. On je osmišljen tako da se premosti jaz u finansiranju kad je reč o klimi i da to bude po razumnoj ceni. U proteklih nekoliko decenija izgradili smo kapacitete na polju čiste obnovljive energije i napravili nacionalni plan da se dostigne klimatska neutralnost do 2050. Posvećeni smo smanjivanju emisije štetnih gasova za 40 odsto do 2030. Uložili smo što milijardi dolara u finansiranje klimatske akcije, a fokus je čista energija", rekao je Bin Zajed.

Generalni sekretar UN pozvao je vlade da pomognu industriji da napravi pravi izbor – regulacijom, donošenjem zakona, postavljanjem poštene cene ugljenika, ukidanjem subvencija za fosilna goriva i usvajanjem ekstraporeza na profit.

"Ne možemo da spasemo planetu ako se uzdamo u fosilna goriva moramo da ubrzamo prelazak na obnovljive izvore energije i da to bude pravedno raspoređeno", rekao je Guteres.

Zelena agenda će biti visoko pozicionirana i u Srbiji

Na samitu u Dubaiju među 170 lidera iz celog sveta je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On će se obratiti zvanicama u centru EKSPO 2020. gde se održava samit o klimatskim promenama.

Uoči obraćanja već je rekao da iako Srbija ne spada u te velike zagađivače i iako ne može umnogome da pomogne finansijski toj borbi protiv klimatskih promena, svakako će visoko na agendi svojih ciljeva staviti zelenu agendu, borbu protiv klimatskih promena i uopšte očuvanje klime i životne sredine i aktivno učestvovati kako u ovom samitu u Dubaiju, tako i u svim budućim aktivnostima koje se budu sprovodile na globalnom nivou za borbu protiv klimatskih promena.

"Mi ćemo morati mnogo toga da menjamo. Povećamo nivo zelene energije u našoj zemlji. Moraćemo da se borimo protiv fosilnih goriva. I moraćemo mnogo novca u budućnosti da ulažemo. Zato što je to dobro, to je važno, to je dobro za ljude u Srbiji. Zato mislim da je od velikog značaja i ovo što su Emirati već rekli da izdvajaju 30 milijardi u taj veliki fond kojim treba da se finansira borba protiv klimatskih promena za tih 1,5 stepena kojima se stalno govori", poručio je predsednik Vučić.

Uoči početka obraćanja predsednika Srbije na marginama samita o klimatskim promenama razgovarao je sa brojnim liderima koji su na Samitu.

Među njima je i premijer Indije, predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, predsednica Mađarske, predsednik Poljske, predsednici i premijeri iz regiona.

Prilika je bila da se razgovara i o odnosima između Srbije i tih zemalja, kako da se dalje povezujemo, kako da zajednički doprinesemo borbi.

Ono što je predsednik rekao u izjavi za medije jeste i da iako je ovo prvenstveno skup o klimatskim promenama negde se može reći da je sama tema ostala u drugom planu zbog dešavanja u svetu. Tako se najviše moglo na marginama  Samita čuti oko sukoba između Izraela i Hamasa, zatim  o ratu u Ukrajini, kao i o najnovijem potencijalnom sukobu na tlu Latinske Amerike. Bilo je reči i o KiM.