Spas za azijske proizvođače – Amerikanci polako odustaju od sankcija za tajvanska i južnokorejska preduzeća koja prodaju čipove Kini

Tajvanski i južnokorejski proizvođači čipova, nakon nekoliko godina pritisaka, izgleda konačno mogu da predahnu. Naime, američka administracija je, čini se, odlučila da im više ne pravi (veće) probleme zbog poslovanja u Kini – vlada u Vašingtonu će im dati trajno izuzeće od američkih sankcija kojima su izloženi entiteti koji kineskim kompanijama i državi ustupaju čipove, opremu za njihovu izradu ili znanja za njihov razvoj.

Čini se vrlo nelogičnim, pa i arogantnim da vlada u Vašingtonu uzima na sebe da brani kompanijama drugih zemalja da rade u trećoj, ali američko zakonodavstvo daje Bajdenovoj administraciji za pravo da odlučuje o tome kako će trgovati sa proizvodima i opremom koji u sebi sadrže patente američkih firmi, makar oni bili i delo ruku stranih radnika i postrojenja.

Popuštanje sankcija

Tokom ove godine, pod pritiskom Vašingtona, američkim sankcijama u oblasti poluprovodnika pridružile su se i japanska i holandska vlada, što je dodatno otežalo situaciju za kinesku privredu i strane kompanije koje se u značajnoj meri oslanjaju na kinesko tržište.

Međutim, situacija se sada donekle menja. Najveći tajvanski i svetski proizvođač čipova po narudžbi "TSMC", pišu ovih dana mediji na tom ostrvu, dobio je od američke vlade jednogodišnje produženje privremenog izuzeća od ekonomskih sankcija u formi dozvole da nastavi snabdevanje kineskih mušterija svojim čipovima proizvedenim u kineskom gradu Nankingu.

Tajvanska kompanija, koja je osnovana 1987. godine i čipove po narudžbi pravi ne samo za kineske već i američke kompanije kao što su "Intel" i "Nvidia", sada veruje da će steći i stalnu dozvolu za rad fabrike u Nankingu, jer je od američkog Ministarstva trgovine dobila poziv da se prijavi za trajno izuzeće od sankcija.

Štaviše, po izveštavanju novinske agencije Jonhap, početkom oktobra južnokorejski divovi "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks" dobili su trajne dozvole od administracije u Vašingtonu za uvoz savremenih mašina za proizvodnju čipova američkog porekla za potrebe svojih fabrika u Kini.

S obzirom na to da je mesec dana ranije američka vlada tim kompanijama dala i izuzeće od propisa koji ograničava ulaganje u širenje poslovanja u vezi sa čipovima u Kini na samo 100.000 dolara, to znači da one sada mogu i da slobodno investiraju u proširenje i osavremenjavanje svojih proizvodnih kapaciteta u Kini. (Nije, doduše, izvesno da će one i zaista nastaviti krupnija ulaganja u Kini zbog mogućnosti da se politički odnosi između SAD i njenih saveznika, uključujući tu i vladu u Seulu, sa jedne i Kine sa druge strane pogoršaju, te da vlada u Vašingtonu povuče dozvole koje je izdala).

S obzirom na to da skoro svi čipovi i proizvodni procesi za njihovu izradu sadrže određene delove koje su u prošlosti patentirale američke kompanije, i strani proizvođači poluprovodnika i opreme za njihovu izradu morali bi da se povinuju tim američkim propisima i prekinu poslovanje s Kinom ako ne žele da ih SAD kažnjavaju zatvaranjem američkog tržišta za njihovo poslovanje, oduzimanjem imovine koju poseduju u SAD i tome slično.

Nekoliko godina trajale su debate i diplomatski i ekonomski pritisci da tajvanska, južnokorejska i japanska preduzeća prestanu sa isporukama naprednih čipova i materijala, opreme i znanja za njihovu proizvodnju Kini, te preusmere svoje poslovanje u SAD i druge vojnopolitičke saveznice iz bloka koje predvodi Vašington.

Ovo kako bi se umanjila njihova zavisnost od kineskog tržišta, formirao lanac snabdevanja unutar vojnopolitičkog bloka kojim rukovode SAD nezavisan od kineske radne snage i komponenti, te istovremeno usporio ekonomski rast i vojno jačanje najmnogoljudnije zemlje sveta.

Ti pritisci kulminirali su u oktobru prošle godine, kada je vlada u Vašingtonu i zvanično donela do sada najpotpuniju zakonsku regulativu koja predviđa sankcije svim kompanijama (uključujući tu i strane) koje ustupe čipove i opremu koja sadrži američke patente kineskim preduzećima.

Razlozi za poštede

Sličnim trajnijim poštedama se nada i Japan, čiji proizvođač opreme za izradu čipova "Tokio elektron" u Kini ostvaruje lavovski deo svojih prihoda.

Treba reći, da su sve pomenute firme u prvoj godini od odnošenja američkih sankcija bile istih privremeno pošteđene kako bi im se dalo vremena da se prilagode novonastalim uslovima. Ono što je sada novo je to da se te poštede dodatno produžavaju, odnosno, polako prelaze u trajne dozvole.

Stoga se nameće pitanje: Šta je privolelo vladu u Vašingtonu na takve dugoročne ili trajne ustupke?

Odnosno, da li je reč o kompromisu sa vladama u Seulu, Tajpeju i Tokiju, koje su u korist svojih preduzeća, koja se u vrlo velikoj meri za svoju dobrobit oslanjaju na poslovanje u Kini, lobirale kod kreatora politike u Vašingtonu da prilagodi svoju strategiju ekonomskog obuzdavanja Kine?

Recimo, "SK Hajniks" poseduje dve fabrike poluprovodnika u Kini, u gradovima Dalijen i Vusi, gde pravi NAND, odnosno, DRAM čipove - instalisani kapaciteti tih postrojenja su ukupno 210, odnosno 60 hiljada čipova mesečno. Ta južnokorejska kompanija, dakle, u Kini pravi čak 40 posto svojih NAND i 20 posto DRAM čipova.

S druge strane, "Samsung elektronik" proizvodi NAND čipove u kineskom gradu Hsi An, u fabrici čiji je kapacitet čak 250.000 jedinica mesečno. To takođe predstavlja oko 40 procenata ukupne proizvodnje te vrste poluprovodnika koju ostvaruje to renomirano južnokorejsko preduzeće u svetu poznato po svojim pametnim telefonima i televizorima.

Što se tajvanskog TSMC-a tiče, on u matici Kini ostvaruje oko 12 posto svoje produkcije čipova, budući da se u prošlosti uglavnom fokusirao na razvoj proizvodnih kapaciteta kod kuće.

Japanski "Tokio elektron", međutim, ostvaruje između 25 i 30 procenata svoje godišnje prodaje opreme za izradu čipova u Kini.

Inače, ukupna vrednost prodatih čipova u Kini je prošle godine dosegla čak 180 milijardi dolara – ona je najveće tržište poluprovodnika na svetu.

Reč je, dakle, o snažnom angažovanju pomenutih kompanija na ogromnom tržištu, krupnim prošlim investicijama i velikim prihodima, čiji bi eventualni gubitak njih ozbiljno uzdrmao. One su zato konstantno i energično tražile od svojih vlada da im kod birokrata u Vašingtonu izdejstvuju što više izuzeća od sankcija.

Dalje, primer novog pametnog telefona "Huavej", koji izašao na tržište početkom septembra i koji, čini se, sadrži više čipova domaće kineske proizvodnje, među kojima i one promera od sedam nanometara za koje se verovalo da kineska preduzeća ne mogu masovno da proizvedu, sugeriše i da su američke sankcije moguće zakasnile, odnosno, da ne bi imalo smisla da južnokorejske, tajvanske i japanske kompanije trpe kolosalne gubitke usled prekida ili strogog ograničenja poslovanja u Kini usmerenog na njeno tehnološko izgladnjivanje, ako je Kina već ovladava tehnologijama koje joj se žele uskratiti.

Ova dva faktora se mogu smatrati osnovnim uzrocima posustajanja u sprovođenju američkih sankcija u vezi čipova.

Poštede od sankcija, poraz ili trijumf Vašingtona?

Međutim, ne treba zaboraviti ni treći mogući uzrok popuštanja sankcija - činjenicu da su južnokorejske i tajvanske kompanije svoje poštede zapravo platile kešom i (budućim) transferom tehnologija u SAD.

Naime, "Samsung elektroniks", "SK Hajniks" i "TSMC" su svi obećali ulaganje više od deset milijardi dolara u izgradnju postrojenja za proizvodnju čipova u SAD.  (Ona će nesumnjivo u velikoj meri doprineti stabilnom snabdevanju američke industrije tim vitalnim komponentama i učiniti je otpornom na eventualni ratni sukob matice Kine i Tajvana, koji bi paralisao proizvodnju poluprovodnika na tom pacifičkom ostrvu i verovatno omeo njihov izvoz iz Južne Koreje.

Te investicije će, naravno, doprineti i zapošljavanju u SAD i edukaciji, odnosno, transferu znanja lokalnim inženjerima, jer su upravo te tri istočnoazijske kompanije preduzeća koja proizvode najnaprednije čipove na svetu - one su te koje su iza sebe ostavila nekada vladajuće američke brendove "Intel" ili "Nvidia", koji se sada bave dizajnom čipova ali proizvodnju istih prepuštaju Tajvancima i Južnokoreancima.

Otud, može se smatrati, da mada Amerikanci možda nisu uspeli da pretnjom sankcijama južnokorejske i tajvanske proizvođače sofisticiranih čipova prisile da napuste kinesko tržište, oni jesu uspeli da od njih iznude ogromni novac i transfer najnovijih znanja i tehnologija.

Iznošenje krupnih, pa i nerealnih (maksimalističkih) zahteva kako bi se kroz pregovore i manevrisanje došlo do ostvarenja manje ambicioznih ali ipak vrednih ciljeva je stara strategija koju svaki iole iskusan političar i poslovni čovek dobro zna, a vlade često praktikuju.

Stoga, možda je jedan bitan razlog postepenog američkog popuštanja i to da je vlada u Vašingtonu zapravo već dobrim delom postigla ono što je naumila.