Francuska želi mongolske rude – eksploatiše uran i traga za litijumom

Francuska i Mongolija su potpisale ugovor o investicijama Pariza u rudnike u azijskoj državi radi eksploatacije urana, koji je vredan 1,6 milijardi evra, prenose mediji u Istočnoj Aziji.

Po tom sporazumu, sklopljenom tokom petodnevne posete mongolskog predsednika Uhnagina Hurelsuka Parizu ranije ove nedelje, francuska kompanija "Oran" će iduće godine preuzeti razvoj i upravljanje mongolskim rudnikom Zuvč Ovo, u kojem bi eksploatacija rude neophodne za funkcionisanje nuklearnih centrala u Zemlji galskih petlova trebalo da počne 2028.

Francuski kapital i tehnologija snažno angažovani u Mongoliji

Štaviše, Francuska će iskoristiti svoje satelite za traganje za rezervama litijuma u Mongoliji i za početak uložiti 400.000 evra u taj projekat. Dve države su produžile i sporazum o tehničkoj i naučnoj saradnji francuskog Zavoda za geologiju i rudarstvo i mongolske Nacionalne službe za geologiju.

Inače, "Areva Mongolija", podružnica kompanije "Oran", već dvadeset godina traga za uranom u toj azijskoj zemlji i, pored velikih naslaga od oko 50.000 tona u Zuvč Ovu, pronašla je i rezerve od oko 10.000 tona tog radioaktivnog elementa na lokaciji Dulan Ul. 

"Areva Mongolija" poseduje 28 dozvola za istraživanje na preko 14.000 kvadratnih kilometara u istočnom delu pustinje Gobi.

Pomenuti sporazum o ulaganju 1,6 milijardi evra, i uopšte eksploatacija urana u azijskoj zemlji s tri i po miliona stanovnika, naročito je važan za Pariz u svetlu činjenice da on gubi svoje političke i ekonomske pozicije u afričkoj državi Nigeru, koji je veliki snabdevač Francuske tim nuklearnim gorivom. 

Mongolski napori za diverzifikaciju izvoza

U nastojanju da diverzifikuje svoj izvoz, Mongolija, koja je fizički okružena kineskom i ruskom teritorijom, te najveći deo svog izvoza usmerava u te dve divovske zemlje, sve intenzivnije koketira sa potencijalnim evropskim kupcima i investitorima: ne samo Francuzima, već i Nemcima i Britancima.

Za vladu u Ulan Batoru naročito su interesantni Berlin i Pariz, koji poseduju razvijene automobilske industrije koje prelaze na električna vozila, zbog čega potražuju velike količine nikla, litijuma, kobalta i drugih elemenata koji nalaze primenu u baterijama i akumulatorima. 

Pored boravka mongolskog predsednika u Parizu, treba pomenuti i posetu francuskog lidera Emanuela Makrona Ulan Batoru u maju ove godine, kao i susret mongolskog premijera i nemačkog kancelara u Berlinu pre godinu dana. 

Rudarstvo čini čak četvrtinu BDP-a Mongolije, a u 2021. godini je činilo čak 30 procenta prihoda države. Kada su rude u pitanju, ona ima mnogo toga da ponudi: pre svega bakar, ugalj i gvožđe.

Ekonomski otklon Zapada od Kine šansa za povećanje mongolskog izvoza?

Mongolija u političkoj zategnutosti između zemalja Evropske unije i Kine vidi svoju šansu da postane snabdevač bogatih zemalja Starog kontinenta mineralima i retkim zemnim elementima, u kojima je do sada kao izvoznik dominirala najmnogoljudnija država sveta. 

Za istraživanje i razvoj novih rudnika, odnosno, povećanje proizvodnje, međutim, prostranoj, ali vrlo retko naseljenoj Mongoliji treba mnogo stranog kapitala i njegovo obezbeđivanje je razlog sve učestalijih poseta njenih lidera evropskim prestonicama. 

Narodna Republika Kina, na primer, po izveštavanju stranih medija, upravo je prošlog meseca ograničila izvoz važnih i retkih elemenata galijuma i germanijuma, koji se koriste u proizvodnji čipova, odnosno optičkih vlakana.

To se smatra odgovorom na delovanje zemalja Zapada koje, pod palicom Vašingtona, koncentrisanim naporima, sankcijama na izvoz čipova i opreme za njihovu proizvodnju, nastoje da ometu kineske proizvođače elektronike i istovremeno pokušavaju da onemoguće kineske investicije u strana preduzeća iz oblasti rudarstva, naročito ona koja se bave eksploatacijom danas esencijalne sirovine litijuma. 

Politička neizvesnost, dakle, remeti sigurnost u snabdevanju važnim sirovinama, pa je jasno da i Zapadu odgovara da nađe što više alternativnih izvorišta ruda, naročito s obzirom na njegovu strategiju ekonomskog odvajanja od Kine (SAD) ili umanjivanja ekonomskog rizika u odnosu na nju (Evropska unija), koja se ogleda u redukciji zavisnosti od kineskog tržišta i uvoza iz te zemlje.

Za Ulan Bator, međutim, ostaje nepremostiva geopolitička činjenica da je okružen zemljama koje su suparnice Zapada, te da njegov izvoz ruda mora ići preko Kine ili Rusije, što znači da u slučaju rata ili neke druge političke krize te sirovine verovatno neće moći da budu isporučene zapadnim poručiocima.