Izraelska "gvozdena kupola" – koji su joj dometi, a koja ograničenja

"Gvozdena kupola" je jedno od najvažnijih oruđa u izraelskom arsenalu, koje je spasilo brojne živote od 2011, otkad je u funkciji. Izraelske odbrambene snage aktivno je koriste i u poslednjem sukobu sa Hamasom.

Projektovana je da obara projektile kratkog dometa i opremljena radarom koji detektuje rakete u krugu od četiri do 70 kilometara, a zatim koristi sistem komande i kontrole koji brzo izračunava da li nadolazeći projektil predstavlja pretnju ili će verovatno pogoditi nenaseljeno područje.

Ako raketa predstavlja pretnju, sistem ispaljuje projektile kako bi je uništio u vazduhu, pri čemu svaka raketa košta oko 40.000 američkih dolara.

Reč je o mobilnom sistemu protivvazduhoplovne odbrane, a širom Izraela ih je raspoređeno deset. Potrebno je samo nekoliko sati da se postave, a svaka baterija u svom sastavu ima tri do četiri bacača raketa.

Za razliku od odbrambenih sistema projektovanih da zaustave balističke rakete, gvozdena kupola cilja nenavođene rakete na malim visinama, upravo onaj tip raketa koje ispaljuju militantne grupe iz Gaze.

Stopa uspešnosti sistema dostiže i više od 90 procenata. Izraelske odbrambene snage saopštile su da je u maju, tokom raketnog napada Islamskog džihada, gvozdena kupola imala stopu uspešnosti od 95,6.

Razvoj gvozdene kupole je, inače, počeo 2007. godine, a nakon testiranja 2008. i 2009. godine, prve baterije su puštene u rad 2011. godine. Sistem je od tada nekoliko puta unapređivan.

Mana ovog sistema je upravo ta što ne pokriva veću teritoriju, pa čak i Izrael mora da premešta baterije po potrebi. Ugovore o kupovini Izrael je potpisao sa Azerbejdžanom, Rumunijom, SAD, Indijom.

Među potencijalnim kupcima su i Kipar, NATO, Saudijska Arabija, Južna Koreja.

Ovaj raketni sistem želela je da nabavi Ukrajina, ali je Izrael tu mogućnost isključio iz više razloga – da ne bi slučajno dospela u ruke Irana i da ne bi stao na žulj Vladimiru Putinu.