Pismo iz Vatikana - papa Pije XII znao za stradanja Jevreja u nacističkim logorima, ali je ćutao

Radi se o već požutelom pismu koje nosi datum 14. decembar 1942. i čiji sadržaj potvrđuje da je papa Pije XII znao šta su radili nacisti u koncentracionim logorima.

Naime, u pismu koje je antinacistički nemački jezuita Lotar Kening poslao papinom privatnom sekretaru, Nemcu Robertu Lajberu, pominje se SS krematorijum u koncentracionom logoru Belzec u Poljskoj koji je bio pod nemačkom okupacijom. U pismu se pominje i Aušvic koji je predmet drugog izveštaja, ali to pismo za sada nije pronađeno.

Peć u Belzecu

Prema listu Korijere dela Sera to je i konačna potvrda da je Adolf Hitler želeo da potpuno istrebi jevrejski narod u Evropi. Po Đovaniju Kokou ovo pismo je dokaz dugoročne prepiske u kojoj je papa bio obaveštavan o zločinima nad Jevrejima. On dodaje da je Vatikan tada javno priznavao da se radi o logorima u koje su bili zatvarani Jevreji ali ne i o logorima smrti.

No, pronalazak ovog pisma dokazuje suprotno jer se u njemu pominje peć u Belzecu u kojoj je spaljivano dnevno i po 6.000 ljudi, posebno Poljaka i Jevreja.

"Mašina smrti je u ovom pismu opisana u svom neizrecivom užasu", izjavio je arhivista Koko u intervjuu za današnji Korijere.

Ćutanje pape Pija XII pred masovnim zločinima Trećeg Rajha dugo je bilo predmet žestokih diskusija između kritičara i onih koji su stajali u odbranu pape Euđenija Paćelija. Proces njegove beatifikacije, započet 1967. godine bio je veoma kontroverzan i u samoj Katoličkoj crkvi.

Otvaranje Vatikanske arhive u martu 2020.

Važna prekretnica dogodila se 02. marta 2020. kada je došlo do dugo očekivanog otvaranja arhive i od tada je moguće konsultovati sva dokumenta koja se odnose na pontifikat Pija XII koji je trajao od 1939. do 1958. godine. Naučnici su od tada intenzivirali svoj rad ne bi li bolje razjasnili događaje u vezi sa papinim ponašanjem.

Korijere dela Sera je pre tri godine, u martu 2020. pisao da je 10. oktobra 1941. godine papa Pije XII. primio monsinjora Anđela Ronkalija koji je stigao iz Istanbula. Ronkali je zapisao da ga je papa pitao da li njegovo ćutanje u vezi sa nacizmom može biti loše protumačeno. Reč "ćutanje" je od tada glavni adut onih koji napadaju papu Pija XII.

Ćutanje je reč koju je papa svesno koristio, a Lućijana Frasati koja je tada došla iz Poljske mu je rekla da nimalo nije omiljen u toj zemlji jer ne radi ništa u korist poljskih sveštenika. Papa joj je tada odgovorio: "Ovaj svet ne poznaje zahvalnost."

No, upravo ćutanje papino poljski sveštenici su tumačili "deliktom ćutanja" smatrajući da papa nije na njihovoj strani jer se ne izjašnjava.

To je papi rekao i rimski don Piro Skavici u novembru 1941.godine nakon povratka iz Poljske i Ukrajine koje su bile pod nemačkom okupacijom i gde je video strašne scene. Rekao mu je da poljska katolička crkva želi da čuje od njega jasan, odlučan, ideološki i javni stav, te mu je ispričao o istrebljivanju Jevreja. Kada je 1942. opet bio kod pape rekao mu je da je ubijeno oko dva miliona Jevreja.

Papina tišina

Papina tišina je tada viđena kao njegov izbor u toku svetskog konflikta na vrlo osetljivom terenu za Katoličku crkvu koja je bila podeljena u zemljama u ratu. Vesti o genocidu su stizale u Vatikan iako je bilo teško proveriti ih.

Korijere dela Sera je tada napisao da se ne može reći da papa nije znao za istrebljenje Jevreja kao što se ni te 2020. nije moglo govoriti o velikom otkriću među vatikanskim dokumentima jer, naglašava italijanski dnevni list, još šezdesetih godina Actes et Documents su objavili nekoliko takvih dokumenata.

Otvaranje vatikanskih arhiva kad je reč o papi Piju XII započeto je početkom marta 2020. ali je prekinuto posle samo pet dana usled epidemije kovidom 19.

Stručnjaci pronašli stravične fotografije

Ipak još tada su stručnjaci pronašli stravične fotografije na kojima se vide nagi Jevreji pre ubijanja kao i nemački vojnici koji su ih sahranjivali. Fotografije koje je snimio jedan svedok u Poljskoj, poslate su u aprilu 1943. godine nunciju u Švajcarskoj, Bernandiniju Adolfu Silberšajnu koji je bio Jevrejin iz Lavova i na čelu komiteta za Jevreje u Švajcarskoj.

Ove fotografije se i dalje tamo nalaze dok izveštaji o Jevrejima u Ruminiji i Pridnjestrovlju ne sadrže fotografije pa ih zato i nema u Vatikanu.

No bez obzira na sve, predstavljaju impresivno i zastrašujuće svedočanstvo. Ipak, Vatikanska arhiva pokazuje da je Vatikan bio posebna opservatorija za evropska pitanja te da se nije bavio samo rekonstrukcijom papinih aktivnosti.

Postoje momenti za vreme rata koji pokazuju da su postojali "pritisci" da se papa jasno i javno izjasni protiv nacista.

Na primer, u avgustu 1942. godine mitropolit grčko-katolički iz Leopilija, Szepticki, koji je na početku prihvatio naciste kao oslobodioce od ugnjetavajuće sovjetske represije, informisao je Vatikan o nacističkom istrebljivanju Jevreja.  

Američka diplomatska ofanziva

Nešto kasnije je došlo i do američke diplomatske ofanzive. Majron Tejlor koji je bio predstavnik Ruzvelta, primljen je sa velikom pažnjom u Vatikan u septembru 1942. godine. Enio Di Nolfo je 1978. godine objavio izveštaj o nacističkim zločinima koje je Tejlor dostavio Vatikanu a koji je već objavila kancelarija Stejt departmenta za istorijska pitanja. Čak su se angažovali i Englezi koji su imali manji uticaj u Vatikanu.

Vatikan je odgovorio Americi rečima da je "Sveta stolica imala vesti o teškom tretmanu namenjenom Jevrejima ali nije u stanju da proveri validnost tih vesti".

Pije XII je u radio-poruci 1942. godine osudio smrt i progresivno pogoršanje životnih uslova stotina hiljada ljudi zbog nacionalnosti i porekla. Na kritike da je bio isuviše uopšten i da je relativizovao stradanja te da nije spomenuo žrtve i zločince, papa je odgovorio da kada se radi o zverstvima nije mogao da pomene naciste a da ne pomene i boljševike te da onda to saveznicima ne bi bilo drago.

Oni koji su stali u odbranu papi Piju tvrdili su da je papa želeo da izbegne stavljanje Vatikana na bilo čiju stranu. Navodno je brinuo zbog fragilnosti Katoličke crkve u državama koje su bile podeljene ratom i propagandom.

Plašio se presije nacista na nemačke katoličke sveštenike kao i poljske koji su bili taoci Trećeg Rajha. Nastojao je da sačuva Crkvu kao humanitarno i azilantsko mesto te je intervenisao na diplomatski način ne bi li favorizovao mir.

To je bila filozofija aktivne nepristranosti koja je korišćena između 1914. i 1918. kada je Benedikt 15 čiji je Paćeli bio saradnik, govorio na gorak i ironičan način "Naša nepristrasnost nas sve čini neprijateljima".

Rezultati istraživanja biće objavljeni 18. septembra 2023.

Rezultati istraživanja Đovani Kokoa nalaze se u "Dokumentima Pija XII, iza mita" koje će Vatikanski apostolski arhiv objavti 18. septembra. Oni su veoma važna faza u radu istoriografske rekonstrukcije. Priliku da se uporede različita gledišta o tome pružiće međunarodna konferencija zakazana u Rimu na Papskom univerzitetu Gregorijama u trajanju od 09. do 11. oktobra.

U listu Lettura koji izlazi subotom sa dnevnim listom Korijere dela Sera moguće je, pored intervjua sa Đovani Kokoom, videti i fotografiju noža u koji je usečen kukasti krst. Taj nož je pronašao u stanu pape Pija XII njegov naslednik papa Jovan 23. koji je zatražio objašnjenja od tadašnjeg sekretara monsinjora Anđela del Akva. Tadašnji sekretar je, ne znajući ništa o tome, zatražio odgovor od časne sestre Paskaline Lengert koja je stalno bila uz papu i koja mu je odgovorila da je nož pripadao jednom članu SS-a i da je trebalo da bude upotrebljen protiv pape. No, navodno, vojnik nije želeo da ubije papu te mu je poklonio nož.

Papa Pije XII nikada javno nije osudio Treći Rajh 

Papa Pije XII nikada javno nije osudio Treći Rajh niti je ikada iz Svete stolice jasno rečeno da su Jevreji bili žrtve genocida. A sve je postalo još komplikovanije nakon što su Nemci okupirali Rim u septembru 1943. Diplomatsko ponašanje Svete stolice se može objasniti zabrinutošću za održavanje vlastite nepristrasnosti u odnosu na zaraćene strane ali i kao nasleđe milenijumske hrišćanske odbojnosti prema Jevrejima.

No ono što je sigurno po onome što se nalazi u Vatikanskim arhivama jeste da je nemoguće tvrditi da papa Pije XII nije bio dovoljno informisan o nehumanom progonu Jevreja.

Mnogo je dokaza po kojima je Vatikan imao dovoljno informacija da zna kakav se horor dešava u samom srcu Evrope te da diplomatija nije bila dovoljna da se zaustavi jeziva drama.

Danas je Vatikan izabrao liniju transparentnosti te je omogućeno svakome da vidi dokaze koje su pronašli i koje će najverovatnije tek pronaći naučnici a sa tim se slaže i direktor arhive monsinjor Serđo Pagano.