Godišnjica bombardovanja Hirošime – apel svetskim liderima da napuste ideju nuklearnog odvraćanja

U Hirošimi je obeležena 78. godišnjica od kada je taj japanski grad pretrpeo najveće razaranje u istoriji i saznanja o užasnim posledicama upotrebe nuklearnog oružja.

Minut ćutanja održan je u 08.15 po lokalnom vremenu, tačno u trenutku kada je američki bombarder "Enola Gej" bacio atomsku bombu iznad grada 6. avgusta 1945., ubivši oko 140.000 ljudi samo do kraja te godine.

U godišnjoj Deklaraciji mira, koja je pročitana na ceremoniji u Memorijalnom parku mira, gradonačelnik Hirošime Kazumi Macui je pozdravio istorijsku posetu lidera G-7 Memorijalnom parku i muzeju atomske bombe, kao dokaz da je "duh" Hirošime stigao i do njih.

Macui je pozvao kreatore globalne politike da napuste ideju da nuklearno oružje odvraća od rata, prenela je agencija Kjodo.

"Lideri širom sveta moraju da se suoče sa realnošću da nuklearne pretnje, koje sada upućuju određeni kreatori svetske politike, razotkrivaju glupost teorije nuklearnog odvraćanja. Oni moraju odmah preduzeti konkretne korake da nas izvedu iz opasne sadašnjosti u naš bolji svet", rekao je Macui.

Premijer Japana Fumio Kišida istakao je da se strahote koje je prouzrokovalo nuklearno naoružanje u Hirošimi i Nagasakiju nikada više ne smeju dogoditi.

"Japan je jedina zemlja koja je osetila nuklearni rat. Uložićemo ogoromne napore za svet bez atomskog oružja", dodao je Kišida.

Poruku generalnog sekretara Ujedinjenih nacija Antonija Guteresa pročitao je na memorijalnoj ceremoniji u Hirošimi Izumi Nakamitsu, generalni podsekretar UN-a i visoki predstavnik za pitanja razoružanja.

Guteres u poruci upozorava da se nuklearna senka ponovo nadvila nad svetom kao u vreme Hladnog rata.

Kako je naglasio, suočena sa ovim pretnjama, globalna zajednica mora da deluje kao jedan, jer je bilo kakva upotreba nuklearnog oružja neprihvatljiva.

"Jedini način da se eliminiše nuklearni rizik je eliminisanje nuklearnog oružja, što ostaje najveći prioritet Ujedinjenih nacija za razoružanje. Nema više (tragedija poput) Hirošime i Nagasakija. Razoružanje nije neki utopijski san, već jedini put ka sigurnijem svetu za sve", navodi se u poruci Guteresa.

Više od 200.000 umrlih

Detonacija atomske bombe, bačene iz američkog bombardera tipa B-29 nazvanog "Enola Gej", na visini od oko 600 metara iznad naselja smesta je usmrtila oko 80,000 ljudi, dok je od posledica ranjavanja i zračenja u mesecima nakon eksplozije umrlo još oko 60.000 osoba.

Japanske vlasti kao žrtve tog bombardovanja vode i sve osobe koje su preminule od kancera i drugih bolesti koje se mogu pripisati posledicama zračenja i zagađenja životne sredine na teritoriji grada u decenijama nakon rata, tako da, zvanično, broj nastradalih prelazi 200.000.

Meta druge razorne bombe tri dana kasnije 9. avgusta 1945. bio je Nagasaki. Bomba je odmah ubila 39.000 ljudi, a za 75.000 se veruje da su preminuli naknadno od posledica zračenja.