Premijer Narendra Modi u Vašingtonu - hoće li Indija nastaviti da povećava uvoz ruske nafte

Indijski premijer Narendra Modi, koji se nalazi u zvaničnoj poseti Vašingtonu, imao je razgovore i prigodnu večeru s domaćinom, predsednikom Džozefom Bajdenom, ponovo je gostovao u američkom kongresu, te se sastao sa više vodećih poslovnih ljudi, kao što su rukovodioci "Tesle", odnosno, "Epla" Ilon Mask i Tim Kuk.

Američke kompanije, pod pritiskom vlade u Vašingtonu i zbog uopšte loših međusobnih odnosa svoje zemlje sa Kinom sada traže alternativna tržišta i proizvodna uporišta.

One zbog veličine populacije, ekonomskog rasta i jeftine radne snage naročito polažu nade u Indiju iako ta država potkontinent još uvek ima ozbiljne probleme s infrastrukturom, a njenih oko 1,4 milijardi stanovnika imaju malu kupovnu moć. 

Američki "Amazon" već je obećao ulaganje blizu 13 milijardi američkih dolara u Indiju u narednih sedam godina. "Epl", koji je u aprilu otvorio svoju prvu prodavnicu u toj zemlji, namerava da podrži svog glavnog snabdevača tajvanski "Fokskon" u njegovom nastojanju da prebaci deo svojih proizvodnih kapaciteta iz Kine u "najveću svetsku demokratiju", kako se Indiji često laska.

"Fokskon" želi da poveća udeo koji njegova postrojenja u Indiji imaju u ukupnoj proizvodnji sa sadašnjih oko šest na čak - 25 procenata. 

I čuveni američki proizvođač električnih automobila "Tesla" pregovara sa vlastima u Nju Delhiju o otvaranju postrojenja za proizvodnju baterija i fabrike vozila u Indiji, a njen vlasnik Ilon Mask nudi i uvođenje satelitske mreže "Starlink", koja pruža mogućnost korišćenja širokopojasnog interneta i u udaljenim krajevima u kojima nije dobro razvijena komunikaciona infrastruktura.

Modi se u svoju zemlju vraća noseći obećanje američkog proizvođača čipova "Majkron" za investiciju od 825 miliona dolara u gradnju proizvodne linije i istraživačkog centra u Indiji.

Geopolitički ciljevi Vašingtona u vezi sa Indijom

Vlasti u SAD, dakle, Indiju vide kao strateškog partnera koji igra važnu ulogu u okruživanju Narodne Republike Kine i suzbijanju njenog vojnopolitičkog uticaja u Indo-Pacifiku, ali i kao budućeg ekonomskog diva koji treba da posluži kao destinacija za američke i savezničke investicije i omogući smanjivanje ekonomske zavisnosti od kineskog tržišta i snabdevača. 

Za SAD je suštinski važno i da, što je više moguće, potisnu rusko naoružanje iz Indije budući da je ona, decenijama, najveća mušterija Rusije u vojnom pogledu.

I čini se da je Vašington poslednjih godina štapom (pretnjama Delhiju sankcijama zbog kupovine protivavionskog sistema "S-400" i kritikama u vezi kršenja ljudskih prava muslimanske manjine) i šargarepom (nuđenjem posredovanja u dovođenju američkih giganata na indijsko tržište i transfera vojne tehnologije) donekle u tome i uspeo. 

Naime, Modi je tokom boravka u Vašingtonu zacementirao dogovor o kupovini američkih dronova "predator" i potpisao ugovor o zajedničkoj proizvodnji avionskih motora koji se ugrađuju u borbene aparate "F-18" američkog porekla (kojima su pored SAD naoružane, recimo, Australija i Kanada) i koji će se koristiti u novoj indijskoj borbenoj letelici "tedžas mark-2", koja se nalazi u završnoj fazi razvoja.

Dugo se govorilo o tome i da bi upravo "F-18" mogao da bude izabran za opremanje prvog nosača aviona domaće proizvodnje "Vikrant", koji je upravo pre nekoliko meseci završio sve potrebne testove na moru, ali se čini da će umesto njih palubu tog broda nosivosti 45.000 tona krasiti mornarička verzija francuskih "rafala". 

Indija je poslednjih godina od SAD kupila i udarne helikoptere "apač" i izviđačke avione "posejdon". To je takođe rezultat ponuda i pritisaka Vašingtona da se Nju Delhi, jedan od četiri člana vojnopolitičkog bloka "Kvadrilateralni dijalog o bezbednosti" u sklopu kojeg se produbljuju vojne veze i razvija strategija za obuzdavanje rasta kineske moći u vodama Tihog i Indijskog okeana, odvoji od Rusije i čvršće veže za SAD i njene saveznike. 

To, naravno, ipak ne znači da će se Indija odreći ruskog naoružanja - ono je prisutno u svim rodovima njene vojske. Štaviše, pišu mediji u toj zemlji, oko 85 posto oružja i opreme koji se koriste u indijskoj vojsci su ruskog porekla.

Recimo, jedan od dva nosača aviona u sastavu indijske mornarice "Vikramaditja" i letelice na njegovoj palubi su ruske proizvodnje.

Indijci, na primer, poseduju ruske borbene avione "MiG-29" i "Su-30" (ove druge i proizvode po licenci), protivbrodske rakete, savremene tenkove "T-90S", helikoptere porodice Kamov "Ka-226" i "Ka-31" i ogromne količine ruskih protivtenkovskih raketa "konkurs" i prenosivih protivavionskih raketa "igla". 

U periodu od 2016 do 2020. 23 odsto svog izvoza ruskog naoružanja i vojne opreme je otišlo u Indiju. S druge strane, ta oruđa su činila polovinu svog uvoza za vojne potrebe koje je Indija ostvarila u tom periodu.  

Dobrobit za Indiju prevelika da bi ona popustila pritiscima sa Zapada

Međutim, ono što verovatno najviše interesuje biznismene u Indiji je da li će Narendra Modi i njegova vlada ostati dosledni dosadašnjoj politici nesvrstavanja, nepriklanjanja u celosti ni jednoj od tri velike sile. Odnosno, da li će i posle ove posete Vašingtonu odoleti pritisku američkih zvaničnika da drastično umanji nabavku nafte, gasa, uglja i đubriva iz Rusije, budući da jeftini ruski energenti i hemikalije omogućavaju svim ekonomskim subjektima na potkontinentu da se zaštite od inflacije i očuvaju svoju profitabilnost i poslovanje. 

Smatra se da je Indija povećala uvoz nafte iz Rusije već u aprilu prošle godine, samo mesec dana nakon otpočinjanja specijalne vojne operacije u Ukrajini, te da je u prva tri meseca od ulaska ruskih trupa u tu zemlju potrošila oko pet milijardi američkih dolara na rusku naftu, gas i ugalj. Indija ime dobre rafinerije nafte koje od sredine prošle godine ostvaruju krupan profit preradom ruske sirove nafte, koju onda prodaju ne samo kod kuće, već i u inostranstvu, naročito zemljama Evropske unije, poput Holandije.  

Indijski mediji ovih dana pišu da se nastavlja rast uvoza crnog zlata iz Rusije i da je prošlog meseca njihova zemlja kupovala skoro dva miliona barela ruske nafte dnevno, dok je prosek za prošlu fiskalnu godinu, koja se završila u martu ove kalendarske, iznosio oko milion. 

Sada Indija, koja se u prošlosti gotovo isključivo oslanjala na zemlje Persijskog zaliva poput Iraka, Saudijske Arabije i UAE, iz Rusije namiruje čak petinu svojih potreba za naftom. Moskva je, zapravo, sada najveći izvoznik nafte u Indiju. Razlog je, naravno, cena - mediji u Aziji tvrde da su Rusi svojim indijskim prijateljima naftu ustupali po prosečnoj ceni od 83 američka dolara po barelu u odnosu na 90 dolara, koliko je koštala iračka, odnosno, 100 dolara koliko se moralo izdvojiti za saudijsku naftu. 

Za Nju Delhi, dakle, jeftina ruska nafta ne samo što predstavlja važno sredstvo koje omogućava da cene miruju, čime se garantuje društveni mir, već i priliku da se ostvari suficit u trgovini sa inostranstvom, te umanji zavisnost od inače politički nestabilnog Bliskog istoka, koji sve više potpada pod ekonomski i politički uticaj Kine, najvećeg geopolitičkog takmaca Indije.

Zato se veruje da će vlada premijera Narendra Modija nastaviti s politikom nabavki energenata iz Rusije uprkos oštrim kritikama sa Zapada da time direktno podržava ruske ratne napore u Ukrajini.