Marama – simbol napetosti između turske verske i sekularne elite

Hanum ima 25 godina. Odrasla je u religioznoj porodici u predgrađu Ankare.

"Sećam se da sam kao devojčica bila mnogo tužna, jer sam pre nego što uđem u učionicu morala da skinem maramu", kaže Hanum.

Hanum je tek rođena kada je 1997. godine tadašnjeg premijera Erbakana vojni vrh primorao da potpiše memorandum. Optužen za politički islam, obavezao se između ostalog i na zabranu religioznim ženama da u javnim ustanovama pokrivaju kosu.

Tih godina, zbog verskih stihova, zatvaran je i gradonačelnik Istanbula. Erdogan je na putu da zaokruži četvrt veka na čelu Turske. Na pola tog puta, ne bez otpora, ukinute su i sekularističke zabrane religioznim građankama Turske.

"To je za nas značilo slobodu. Želim da sve žene imaju jednaka prava, ne želim da one koje ne nose maramu osećaju pritisak", navodi Hanum.

"Ne samo marame, sada smo slobodni i kada je reč o jeziku, o religiji, i to sve zahvaljujući Erdoganu", ističe Tuba.

"Ta sloboda nije potpuna, jer mnoge privatne firme ne dopuštaju ženama sa maramama da rade", naglšava Esra.

Šta se Erdoganu priznaje, a šta osporava

Debata oko marame simbol je napetosti između turske verske i sekularne elite. I dok se Erdoganu priznaje da je u društvo uključio polovinu ženskog stanovništva, onog religioznog, kritičari opominju zbog urušavanja sekularnih temelja republike, oličenih u njenom osnivaču Ataturku.

"Imam ćerku od 13 godina, brinem za njenu budućnost, počelo je sa maramama, ne znam kako će se završiti", poručuje Jasmin.

Ataturkova Republikanska partija prešla je put od najvećeg protivljenja do zalaganja da se slobode pokrivenim ženama garantuju zakonom. To bi trebalo upisati u Ustav – ulog je podigao Erdogan, u čijoj partiji ističu – većinska podrška su im upravo žene.

"Dvadeset jednu godinu AK Partija i predsednik Erdogan sprovode politiku koja ohrabruje žene da rade. Žene danas imaju viši status u društvu. AK Partija ima više žena u parlamentu nego druge partije", navodi prof. Jasin Aktaj iz Partije pravde i razvoja.

Ajlin Nazlijaka iz Republikanske narodne partije poručuje da je njihova politika ujedinjujuća.

"Kada je reč o ženskim pravima, Turska se kreće unazad. Sve više nasilja nad ženama i u novom parlamentu imamo poslanike koji su držali mizogine govore", dodaje Nazlijaka.

"Pitanje marama više nije na dnevnom redu"

Pre desetak godina, posle protesta, turski konzervativni zakonodavci odustali su od namere da skrate vreme u kom je dozvoljen abortus. Opozicija i aktivisti za zaštitu prava žena protestovali su i pre dve godine, kada se ukazom predsednika Turska povukla iz Istanbulske konvencije o zaštiti žena od nasilja.

"Naglasak vladajuće partije i elita je na porodici, porodičnim vrednostima. Odluka države da se povuče iz Istanbulske konvencije u velikoj meri je povezan za stavom države o ženskim pravima. A kada je reč o religioznim ženama, da Erdoganova politika ih je osnažila, one zato i jesu njegovi glasači, ali moramo da priznamo i višedecenijsku borbu tih konzervativnih žena, u suprotnom, ta prava bi bila nešto što im je dato", objašnjava profesorka Selver Šahin sa Blikent univerziteta u Ankari.

Kako bi modernizovao Tursku, Ataturk je pre jednog veka uveo niz zabrana, ali je zabrana nošenja marame ozakonjena tek posle puča 1980. Decenijama kasnije u Erdoganovoj partiji kažu – pitanje marama više nije na dnevnom redu. Od 2019. studentkinja je više nego studenata. A ulicama turskih gradova šetaju i religiozne i moderne i moderne religiozne žene.