Da li se EU sprema za nove članice

Nakon već održane rasprave na nivou ambasadora zemalja članica u Briselu, o ovoj temi trebalo bi da razgovaraju i ministri evropskih poslova na sastanku u Švedskoj u junu.

Neformalni dokument švedskog predsedavanja o kapacitetu EU da primi nove članice, u koji je uvid imao RTS, navodi deset oblasti na koje bi proširenje moglo da utiče i da potencijalno dovede do izmene nekih od postojećih pravila.

Dokument konstatuje da bi se potencijalni prijem deset novih zemalja koje danas imaju "perspektivu članstva" najviše odrazio na zajednički budžet i sposobnost EU da finansira svoje politike.

Pozivajući se na zaključke lidera EU iz decembra i juna prošle godine, neformalni švedski papir navodi da će integracija novih članica zavisiti ne samo od ispunjenosti kriterijuma u zemljama kandidatima već i od kapaciteta same EU da "nastavi i produbi sopstveni razvoj, uključujući i kapacitet za integraciju novih članica".

U Briselu ocenjuju da je sama činjenica da se vodi debata o uticaju proširenja na funkcionisanje EU svojevrsna potvrda da je perspektiva prijema novih članica postala mnogo konkretnija nego ranije.

"Posle napada Rusije na Ukrajinu, ozbiljniji koraci na planu proširenja postali su geopolitički imperativ. Postoji pritisak da se do kraja godine donese odluka o otvaranju pregovora o članstvu sa Ukrajinom i to primorava EU da razmišlja o tome kakvo proširenje želi", navode diplomatski izvori u Briselu.

Francuska ministarka za Evropu Lorens Bun izjavila je nedavno da zemlje članice do kraja godine treba da definišu mehanizam proširenja koji bi odgovarao zemljama kandidatima i istovremeno "omogućio EU da ostane verna sebi". U tom kontekstu ministarka je pomenula "diferencirani" model integracije i potrebu da se reformiše način odlučivanja.

Šolc: Evropa mora da održi obećanje o proširenju, ali pre toga mora da se reformiše

I nemački kancelar Šolc u govoru u Evropskom parlamentu 9. maja izneo je svoju viziju: Evropa mora da održi obećanje o proširenju, ali pre toga mora da se reformiše.

Unija od možda 37 članica mora drugačije da donosi odluke, da bi izbegla paralizu, kaže Šolc i predlaže da se umesto prava veta u spoljnoj i poreskoj politici odluke donose većinom.

Samo devet zemalja je podržalo predlog do sada. Često upravo one koje se najviše protive reformi, poput Mađarske i Poljske, najglasnije zagovaraju proširenje. Velike razlike među zemljama postoje i oko pitanja finansiranja EU i problema demokratskog nazadovanja.

Zuleg: Upitna je politička volja zemalja članica za reforme i prijem novih zemalja

Fabijan Zuleg iz Centra za evropsku politiku upozorava da je politička volja zemalja članica za reforme i prijem novih zemalja i dalje upitna.

"Debata o proširenju se promenila, ali je potrebno utvrditi redosled poteza i vremenske rokove i za neophodne unutrašnje reforme i za proširenje, da bismo znali koliko brzo stvari mogu biti učinjene i šta to znači za kandidate. Trenutno nemamo jasne etape procesa i plašim se da bez toga nikuda nećemo ni stići", kaže Zuleg.

Kako će se prijem potencijalno 10 novih članica odraziti na zajedničku evropsku kasu

Jedno od glavnih pitanja je kako će se prijem potencijalno 10 novih članica koje su trenutno na listi čekanja odraziti na zajedničku evropsku kasu.

To pitanje je posebno osetljivo u Nemačkoj, ali entuzijazam za dalje proširenje mogao bi da se ohladi i kod istočnoevropskih zemalja, ako bi se smanjio njihov deo kolača iz evropskih fondova.

Neformalni švedski papir navodi da će "nove zemlje članice najverovatnije biti neto korisnici budžeta EU, iz kojeg će dobijati značajne fondove kao doprinos njihovom razvoju i naporima da se smanje nejednakosti unutar EU".

Uticaj proširenja posebno bi se odrazio na Zajedničku poljoprivrednu i kohezionu politiku EU, na koje se trenutno troši 62 odsto evropskog budžeta, koji za period od 2021. do 2027 godine iznosi 1,070 milijardi evra.

Prihodi i rashodi budžeta moraće sasvim sigurno da budu prilagođeni ovakvom razvoju događaja, navodi se u neformalnom dokumentu:

"Imajući u vidu nivo razvoja u zemljama kandidatima i činjenicu da su kohezioni fondovi namenjeni manje razvijenim regionima, sadašnja pravila i budžetske stavke će možda morati da se menjaju."

Slična promena bi mogla da bude neophodna i u Zajedničkoj poljoprivrednoj politici, s obzirom na veličinu i specifičnosti poljoprivrednog sektora u nekim zemljama kandidatima.

Kakvi problemi su mogući u poljoprivrednom sektoru, videlo se u slučaju nedavne jednostrane blokade uvoza poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine, koje su uvele Poljska, Mađarska i druge zemlje članice.

Osim budžeta i finansija, švedski papir ukazuje i moguće posledice za vladavinu prava i poštovanje evropskih vrednosti unutar EU.

Da bi se osiguralo pridržavanje ovih vrednosti nakon ulaska u EU, postojeći mehanizmi za poštovanje vladavine prava će možda morati da budu unapređeni u proširenoj EU, ocenjuje dokument, navodeći primer uslovljavanja evropskih fondova poštovanjem vladavine prava, prekršajne procedure i druge slične mere.

Stanovništvo EU bi sa 450 miliona moglo da naraste na 512 miliona u proširenoj Evropi, sa mogućim posledicama na funkcionisanje jedinstvenog tržišta, slobodu kretanja ljudi, kapitala, usluga i robe.

Papir navodi i da bi proširenje EU moglo da ima poseban uticaj i na oblast zelene tranzicije, transportnu politiku i zajedničku odbrambenu i spoljnu politiku EU.

"Proširena EU bi imala nove spoljne granice, veću teritoriju i stanovništvo, i različite geopolitičke interese", navodi se u dokumentu o kapacitetu EU da integriše nove članice.

Geopolitika vratila proširenje na agendu EU

Geopolitika je vratila proširenje na agendu EU, ali i dalje s nejasnim posledicama po zemlje Zapadnog Balkana.

Šef evropske diplomatije Žozep Borelj upozorio je ove nedelje zemlje regiona da ne propuste momentum stvoren brzim napretkom Ukrajine, izdvajajući u svojoj poruci posebno Srbiju.

Fabijan Zuleg iz briselskog Centra za evropsku politiku smatra da je moguće da neke zemlje regiona zaostanu za Ukrajinom, uprkos tome što su u evropskoj čekaonici već dvadeset godina.

"Moguće je da dođe do diferencijacije između zemalja regiona. Ako zemlje članice osećaju da neki od kandidata ne dele ciljeve, ukupni pravac Unije, kao i podršku Ukrajini, za tu zemlju biće mnogo teže da napreduje."

Komplikovana debata o proširenju, sa mnogo otvorenih pitanja, uveliko je u toku. Kao i uvek, nije u pitanju samo prijem novih članica, nego i vizija budućnosti EU – kakvu EU žele zemlje članice.

Za Srbiju i Balkan pitanje je nešto drugačije: da li mogu – i da li žele – da iskoriste zamah koji trenutno prati pristupanje Ukrajine.