Predsednik Nemačke u Varšavi: Molim za oproštaj

Frank-Valter Štajnmajer prvi je nemački predsednik koji je održao komemorativni govor na godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. Skoro 56.000 Jevreja je ubijeno ili deportovano u ustanku pre 80 godina.

Председник Немачке у Варшави: Молим за опроштај

Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer zatražio je oproštaj na 80. godišnjicu ustanka u Varšavskom getu. "Danas stojim pred vama i molim za oproštaj za zločine koje su Nemci ovde počinili", rekao je Štajnmajer, prema govoru koji je unapred podeljen.

Štajnmajer je na komemoraciji u Varšavi, kojoj su prisustvovali i predsednici Poljske Andžej Duda i Izraela Isak Hercog, pomirenje te dve zemlje sa Nemačkom nazvao "beskrajno dragocenim poklonom".

"Sa surovošću i nehumanošću za koje nemamo reči, Nemci su proganjali, porobljavali i ubijali Jevreje Evrope, Jevreje Varšave", rekao je Štajnmajer i dodao da ovde stoji "u žalosti i smirenju".

Istorijska odgovornost nema granice

Uprkos zločinima protiv čovečnosti, Šoa, ljudi u Izraelu i Poljskoj pružili su Nemcima ruku pomirenja. "To je poklon koji nismo mogli, a nije ni trebalo da očekujemo", rekao je nemački predsednik i ujedno poručio: "Moramo i želimo da sačuvamo to čudo pomirenja i da ga vodimo u budućnost".

Štajnmajer je istakao istorijsku odgovornost Nemaca i zadatak koji su im preživeli i mrtvi ostavili: "Mi to prihvatamo. Za nas Nemce, naša odgovornost pred našom istorijom nema granica. Ona ostaje naš podsetnik i naša misija, sada i u budućnosti."

Nemački okupatori su u jesen 1940. osnovali Varšavski geto, zbog navodnog rizika od epidemije, i tamo zatvorili Jevreje iz cele Poljske. U jednom trenutku tamo je na malom prostoru bilo zbijeno oko 450.000 ljudi.

Dana 19. aprila 1943. godine stanovnici jevrejskog geta ustali su protiv SS-a i Vermahta. Ustanak je trajao do sredine maja. Za skoro četiri nedelje, više od 56.000 Jevreja je ubijeno ili odvedeno u koncentracione logore i logore za istrebljenje.

Jasan stav o ruskom agresorskom ratu u Ukrajini

Najvažnija lekcija iz nemačke istorije je "Nikad više!", naglasio je Štajnmajer. Nemci su, kaže, tu lekciju naučili.

U tom smislu, nemački predsednik podsetio je i na ruski agresorski rat protiv Ukrajine.

"Nikad više, to znači da čvrsto stojimo na strani Ukrajine – zajedno sa Poljskom i sa našim drugim saveznicima. Podržavamo Ukrajinu u humanitarnom, političkom i vojnom smislu, zajedno sa Poljskom i našim saveznicima", poručio je Štajnmajer.