Japanska vlada objavila plan o upućivanju vojne pomoći inostranstvu

Japanska vlada je prošle nedelje objavila da će uspostaviti novi sistem za pružanje finansijske i materijalne pomoći prijateljskim stranim zemljama u svrhu jačanja njihovih oružanih snaga.

U sklopu svog sve odlučnijeg odstupanja od decenijske pacifističke politike, Tokio će oformiti fond iz kojeg će biti upućivana pomoć za jačanje odbrane indo-pacifičkih zemalja.

Mada detalji nisu saopšteni, dosadašnja iskustva sugerišu da će ta pomoć, formalno nazvana "prekomorska pomoć za bezbednost" (OSA), biti pružana prvenstveno u formi povoljnih kredita za kupovinu naoružanja, verovatno japanskih proizvođača, kao i bespovratnu materijalnu pomoć u vojnoj opremi i zalihama.

Njen zvanični cilj je da omogući održavanje mira, stabilnosti i bezbednosti zasnovane na međunarodnom pravom u regionu Indo-Pacifik, ali i podrži borbu protiv elementarnih nepogoda i sprovođenje operacija za održavanje mira.

U japanskim medijima se kao budući primaoci te vojne pomoći za sada pominju države poput Filipina, Malezije, Bangladeša i Fidžija, ali treba pomenuti da je japanska vlada kroz programe obuke i razmene ljudstva i bespovratna davanja pomagala i oružane snage Kambodže, Indonezije i drugih zemalja.

Smatra se da će Tokio kroz program OSA najpre nastojati da države primaoce opremi svojim radarima, sistemima veze, brodovima i izviđačkim avionima, odnosno, da će ona biti usmerena pre svega na jačanje mornarice zemalja partnera.

Time želi da im omogući da kontriraju pojačanom prisustvu i delovanju kineskih vojnih efektiva i ribarskih brodova u blizini obala tih država.

OSA je deo šire nacionalne strategije bezbednosti koju je vlada usvojila u decembru prošle godine. U fiskalnoj 2023. Vlada u Tokiju je za nju odvojila dve milijarde američkih dolara.

Naoružavanje stranih zemalja deo je nove japanske bezbednosne i spoljne politike formulisane tokom vlade pokojnog premijera Šinza Abea, a produbljene nakon početka rata u Ukrajini pod vođstvom premijera Fumija Kišide, u sklopu koje je Tokio krenuo i u razvoj vojne industrije, dupliranje vojnog budžeta i kupovinu i proizvodnju ofanzivnog oružja, kao što su krstareće rakete srednjeg dometa. Ona sada čak uključuje i razmatranje mogućnosti da se vojna pomoć uputi i zemljama koje su zahvaćene ratom.

Taj politički kurs predstavlja očigledan zaokret u odnosu na višedecenijsku posleratnu politiku miroljubive koegzistencije i rešavanja međunarodnih sporova diplomatskim putem, koja je podrazumevala uzdržavanje od nabavke ofanzivnog naoružanja i izvoza oružja, posebno zemljama zahvaćenim sukobom.