Japan, dan za vešanje

U utorak je u Japanu obešen tridesetdevetogodišnji zločinac Tomohiro Kato, koji je u junu 2008. godine u Tokiju usmrtio sedam i ranio jedanaestoro ljudi.

To je drugo pogubljenje koje odobrilo Ministarstvo pravde te dalekoistočne carevine od stupanja na funkciju premijera Fumija Kišide u oktobru prošle godine, odnosno četvrti zločinac koji je skončao na gubilištu za vreme njegove vlade, pošto su prošlog decembra odjednom usmrćena tri osuđenika.

Katov krvavi pir svojom brutalnošću i nasumičnošću šokirao je Japan, tako da javnost u Zemlji izlazećeg sunca i danas pamti zločin, te uglavnom nema sumnje u ispravnost odluke suda i opravdanost izvršenja najteže kazne.

Kato, tada žitelj gradića Susano u prefekturi Šizuoka, dovezao se u prestonicu Tokio iznajmljenim kamionom i njime se zaleteo u pešačku zonu u kvartu Akihabara, gde se u tom trenutku, u rano popodne, na ulici nalazilo više stotina ljudi.

Po svedočenju očevidaca, Kato je potom izašao iz vozila i nožem sečiva dužine oko 30 centimetara izbo sve tri osobe koje je prethodno oborio u naletu kamionom.

On se potom dao u nasumičnu, besnu poteru za građanima koji su se tu zatekli i ubadao svakoga koga je stigao, pobivši ukupno sedam i ranivši 11 ljudi. Među povređenima je bio i jedan policajac koji je svojim telom zaštitio prolaznika.

Pripadnici snaga reda sputali su Katoa na mestu zločina, ali se on pri hapšenju opirao, upustivši se u borbu dugim nožem i pendrekom sa policajcem koji mu je prvi prišao. Oružje je položio tek kada ga je drugi čuvar zakona uzeo na nišan i pripretio da će pucati u njega.

Psihička anatomija zločina

Kato je radio u fabrici auto-delova u mestašcu Susano u prefekturi Šizuoka, koja je poznata po brojnim fabrikama automobila, kamiona i motocikala.

Poreklom sa severa Japana, iz prefekture Aomori, on je po završetku više stručne škole za auto-mehaničare proveo nekoliko godina nezaposlen, da bi se, nakon što se registrovao u jednoj tokijskoj firmi za posredovanje u zapošljavanju, obreo u Šizuoki, gde je dobio nesiguran angažman na određeno vreme kao farbar.

Mada u vreme kada je počinio jedan od najtežih zločina u istoriji Japana društveni mediji poput Fejsbuka nisu postojali ili nisu bili široko rasprostranjeni, on je praktično "prenosio" svoj put ka Tokiju šaljući poruke mobilnim telefonom na veb-sajt za četovanje i u njima čitaocima jasno i detaljno stavio do znanja da se zaputio u prestonicu da počini masakr, te najavio i konkretni modalitet zločina, napisavši da planira da ubistva počini korišćenjem vozila i hladnog oružja.

Nakon zločina, njegovi srednjoškolski nastavnici su izjavili medijima da je Kato bio sasvim običan đak, ali su susedi u njegovom zavičaju ispričali novinarima da je fizički maltretirao majku.

Nekoliko nedelja pred masakr, Kato je na pomenutom sajtu izrazio nezadovoljstvo i gnev u vezi sa radnim uslovima i usamljenošću, odnosno zbog svog života u celini, pomenuvši da želi da nekoga ubije, ali niko od korisnika nije upozorio snage reda.

Interesantno je da njegovi poslodavci nisu imali zamerke na njegov rad.

Japanski kriminolozi složili su se u oceni da se Kato osećao izolovanim i neuspešnim, te da je za to krivio društvo a ne sebe, kao i da je masovnim ubistvom verovatno želeo da privuče pažnju javnosti.

Dug put do vešala

U Japanu na izvršenje smrtne kazne sada čeka čak 107 osoba.

Najveći broj sudskih pogubljenja u jednoj kalendarskoj godini obavljen je 2018, kada su obešeni pripadnici religijskog kulta "Aum Šinrikjo", koji su počinili više teških zločina devedesetih godina prošlog veka, od kojih je najpoznatiji masovni napad bojnim otrovom sarinom na putnike tokijske podzemne železnice 1995, kada je poginulo 13 a povređeno preko 6.000 osoba.

U Japanu se smrtna kazna uglavnom izriče za višestruka ubistva ili posebno svirepa pojedinačna ubistva i izvršava se vešanjem.

Japan zbog prakse sprovođenja smrtne kazne decenijama kritikuju ne samo nevladine organizacije, već i Ujedinjene nacije i vlade zemalja Evropske unije. (RTS: Japan nastavio sa izvršenjem smrtne kazne, pogubljena tri osuđenika)

Dalekoistočna carevina je jedna od retkih ekonomski razvijenih zemalja sveta koja na celoj svojoj teritoriji sprovodi smrtnu kaznu.

Mada je i Katovo pogubljenje naišlo na osudu domaćih aktivista za ljudska prava, naročito japanskog ogranka Amnesti internešenala, koji je na konferenciji za štampu organizovanoj povodom pogubljenja naglasilo da je Kato nameravao da zatraži ponovno suđenje, te da čak 144 zemlje zakonski ne priznaju ili bar u praksi izvršavaju smrtnu kaznu, ona u ostrvskoj carevini i dalje uživa veliku podršku u narodu i nije faktor koji bi mogao da utiče na ishod izbora.