Ne plači za dolarima, Argentino – MMF, vatra i kamenje

Nekoliko minuta nakon što je počela sednica argentinskog Kongresa na kojoj vladajuća stranka, uz podršku opozicije, traži da se odobri sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), demonstranti su zasuli zgradu parlamenta kamenicama, a na policiju je bačen molotovljev koktel. U Kongresu se raspravlja o projektu refinansiranja duga prema Međunarodnom monetarnom fondu od 45 milijardi dolara.

Ispred zgrade argentinskog Kongresa tri dana traju demonstracije zbog sporazuma sa MMF-om o kome se glasa u Predstavničkom domu. Kako prenosi argentinski Klarin, levičarske grupe koje se protive sporazumu zasuli su zgradu kamenicama, a jedan policajac je povređen kada je na kordon policije bačen molotovljev koktel.

"Ono što se dešava na ulazu u Kongres je suludo", napisao je na Tviteru poslanik Zajedno za promene, Rikardo Lopez Marfi.

Rojters navodi da je većina demonstranata protestovala mirno, noseći transparente na kojima je pisalo "Ne MMF-u", "Ne dogovoru sa MMF-om".

Ispred zgrade Kongresa demonstranti su u sredu postavili šatore.

Argentina ove godine mora da plati dug od 18 milijardi dolara MMF-u, a za to nema sredstava nakon godina ekonomske krize, inflacije koja se kreće oko 50 odsto, dok se sve više smanjuju rezerve u stranim valutama, a pezos gubi na vrednosti.

Zvaničnici kažu da je novi dogovor, koji menja neuspeli program od 57 milijardi dolara koji je pokrenut 2018. ključan za sprečavanje neispunjenja obaveza Argentine prema MMF-u.

Ali, za taj dogovor Argentina će morati da ispuni određene ciljeve - smanjenje fiskalnog deficita i smanjenje energetskih subvencija.

"To je sporazum o kolonizaciji, koji može doneti samo više krize, više prilagođavanja, više siromaštva", rekla je Romina Del Pla, poslanica u donjem domu krajnje levičarske Radničke partije.

Poslanik Zajedno za promene Klaudio Pođi rekao je da sporazum predstavlja "manje zlo" u odnosu na veće zlo - neplaćanje računa i kašnjenje sa obavezama na međunarodnom tržištu.

Argentina, koju je MMF spasavao kroz 22 tranše, pristala je na program od rekordnih 57 milijardi dolara u 2018. pod tadašnjim predsednikom Maurisijem Makrijem. Taj dogovor nije uspeo da zaustavi ekonomsku krizu i zemlja je pala u recesiju praćenu visokom inflacijom.

Nakon što ga u potpunosti odobre Kongres i odbor MMF-a, 45 milijardi dolara bi trebalo da budu isplaćene u periodu od dve i po godine, od čega će veliki deo otići na otplatu duga iz programa za 2018. Svaka uplata dolazi nakon revizije.

Te isplate od MMF-a bile bi u velikoj meri plaćene unapred, a više od tri četvrtine bile bi isplaćene u prvih šest od ukupno 11 planiranih isplata, navodi se u pismu argentinske vlade o namerama.

Argentina će morati da počne da otplaćuje dug od 2026. godine, što bi trebalo da bude završeno do 2034. godine.

"To omogućava da se produže uslovi za zemlju da sprovede reforme, normalizuje situaciju i bude u mogućnosti da se vrati na međunarodna tržišta kapitala", rekao je Eugenio Mari, ekonomista u Fondaciji "Sloboda i progres".

MMF, prenosi Rojters, ima "šarenu istoriju" u južnoameričkim zemljama proizvođačima žitarica, gde ga mnogi krive za podsticanje mera štednje koje su produbile ekonomsku krizu početkom 2000-tih, koja je milione ljudi odvukla u siromaštvo.