Libija, "kalašnjikov" demokratija protiv sina Moamera Gadafija

Naoružani odmetnici, kako su ih nazvale lokalne vlasti, nekoliko časova su držali na nišanu službenike suda u Sabhi, taman koliko je bilo dovoljno da oteraju advokata koji je pokušao da uloži žalbu Sejfa al Islama na odluku izborne komisije da odbaci njegovu kandidaturu za predsedničke izbore 24. decembra.

Kandidatura sina Moamera Gadafija odbijena je jer se protiv njega vode procesi zbog navodnih ratnih zločina pred Međunarodnim krivičnim sudom i lokalnim sudovima. Pre šest godina Sejf al Islam je bio osuđen na smrt zbog "otpora koji je pružao Arapskom proleću", ali je ta presuda, nekako, u međuvremenu zaboravljena.

Napadači još uvek nisu identifikovani, ali grad Sabhu i okolinu kontrolišu snage lojalne još jednom predsedničkom kandidatu – generalu Haftaru Kalifi, kontroverznom profesionalnom vojniku koji je tokom karijere prešao put od Gadafijevog miljenika, političkog zatvorenika, protežea Centralne obaveštajne agencije i saveznika Rusije.

Samozvani "feldmaršal" Haftar, koji je mesecima držao Tripoli pod opsadom, drugi je u nizu kontroverznih kandidata za budućeg predsednika Libije. Kao i u slučaju Sejfa el Islama, njegovoj kandidaturi se žestoko opiru oružane i svakojake druge grupe sa zapada države, kao i Amerikanci pred čijim se sudovima vodi nekoliko procesa za ratne zločine koje su navodno počinile njegove snage.

Takođe, libijski izvori navode da Haftar ima američko državljanstvo, što bi ga, takođe, moglo koštati mesta na glasačkom listiću, ukoliko se izborna komisija usudi da se suprotstavi njegovim snagama.

Frakcije sa istoka Libije, na čije glasove računaju i Haftar i Sejf el Islam, unapred su upozorile rivale da će poštovati odluke prelazne vlade samo do 24. decembra za kada su zakazani izbori.

Istraga i osude

Libijske vlasti su odmah posle opsade suda u Sebhi naredile istragu o ovom događaju, koji baca ozbiljnu senku na ionako problematičan plan da se 24. decembra održe predsednički izbori u državi koja je dozlaboga podeljena još od pada Gadafijevog režima 2011. godine.

Prelazna vlada, čiji je jedini zadatak da organizuje izbore, napadače je odmah nazvala odmetnicima, dok su Misija Ujedinjenih nacija u Libiji i SAD izrazili zabrinutost zbog razvoja događaja.

Kalid el Zaidi, advokat koji je u ime Gadafijevog sina trebao da uloži žalbu, rekao je da su naoružani napadači, pod pretnjom orujem izbacili sve službenike iz suda i na taj način sprečili početak žalbenog postupka.

Time je u velikoj meri poremećen proces, koji treba da bude okončan 24. decembra, prvim direktnim predsedničkim izborima u istoriji ove države, ali i prvim izborima od 2014. godine, kada je međunarodna zajednica neuspešno pokušala da glasanjem sastavi zemlju izlomljenu posledicama građanskog rata i intervencijom NATO-a.

Najavljeno je da će proces potvrđivanja kandidatura biti okončan najkasnije do 7. decembra, ali je incident u Sebhi ovaj plan već u velikoj meri doveo u pitanje. Prvobitno je, takođe, bilo planirano i da predsednički i parlamentarni izbori budu održani istovremeno, ali se ta strategija pokazala preambicioznom, pa su izbori za libijski parlament odloženi za februar.

Kupovina glasova

Šef privremene libijske vlade, Hamid Debija se takođe našao na meti kritika iz rivalskih tabora, pošto su ga Ujedinjene nacije u nedavno objavljenom izveštaju, optužile za kupovinu glasova u procesu koji je vodio ka formiranju prelazne vlade.

UN tvrde da je Debija dospeo na čelo prelazne vlade pošto je podršku platio 200.000 američkih dolara, što će dodatno potkopati pokušaj međunarodne zajednice da počne izgradnju institucija u toj državi.

Svetlu budućnost ne obećava ni kandidatura nekadašnjeg predsedavajućeg libijskog parlamenta, Aguile Saleha Ise, koji je zdušno podržavao Haftarove napade na Tripoli, zbog čega su ga SAD i EU, svojevremeno, uvrstile na crne liste.

Beg iz Libije

Predsednički i najavljeni parlamentarni izbori, međutim, nisu uneli preteranu nadu među stanovnike Libije, pa su organizacije koje prate migracije upozorile na mogući novi talas izbeglica iz te države.

Upozorenja su usledila posle serije tragedija u kojima su poslednjih sedmica stradale desetine ljudi koji su čamcima pokušavali da preplove mora i nađu spas u zapadnoj Evropi.

Britanske vlasti su navele da je od početka godine kanal koji deli tu državu i Francusku prešlo bezmalo 25.000 migranata, odnosno tri puta više nego godinu dana ranije.

Libijci su, suštinski, prilično skeptični mogu li slobodni i pošteni izbori uopšte biti održani u državi kojom dominiraju lokalne, mahom naoružane, frakcije, korucija i otvorena neprijateljstva.

Takođe, ambicijama međunarodne zajednice da stvore novu, prosperitetnu Libiju ne pogoduju ni važeći zakoni, kojima je dramatično ograničena sloboda izražavanja i političkog udruživanja.

Na koncu, prepreku začetku demokratije predstavljaju i bezbrojne naoružane grupe, koje bez ikakvih posledica već mesecima zlostavljaju, napadaju i pritvaraju novinare i političke aktiviste.

Skeptici smatraju da bi održavanje izbora moglo pre doprineti izbijanju novih sukoba nego trasiranju puta ka stabilnosti u državi u kojoj je humanitarna pomoć neophodna za više od milion stanovnika, dok je deset godina od početka građanskog rata još 200.000 na spiskovima raseljenih.