Koji interesi prevladavaju kad se osvaja kosmos, ima li tu mesta za Srbiju

Istraživanje širokog prostranstva univerzuma san je celog čovečanstva i prirodna želja čoveka. Pre dve nedelje letelica “Istrajnost" sletela je na Mars, radi ispitivanja mogućnosti života na toj planeti. Koliko je potrebno planiranja, rada i novca za “osvajanje" kosmosa?

Trka u svemiru počela je 1957. godine, kada je Sovjetski Savez lansirao prvi veštački satelit "Sputnjik". Zatim je u kosmos lansirano prvo živo biće, pas Lajka, a 1961. i prvi čovek, Jurij Gagarin, koji se uspešno vratio na zemlju.

Bio je to "šok" za Sjedinjene Američke Države, koje su kao odgovor uložile stotine milijardi dolara u svemirski program i razvoj visokih tehnologija.

To je rezultiralo prvim orbitalnim letom astronauta Džona Glena 1962. oko Zemlje, u okviru NASA programa "Merkjuri", i programom "Apolo 11", kada su se 1969. astronauti Nil Armstrong i Baz Oldrin spustili na Mesec.

Treća tehnološka revolucija, 1980, koju su omogućili mikroprocesori i visoke tehnologije, otvorila je kosmički prostor za trku sa elementima ekonomske konkurencije.

Ko baštini beskrajni prostor kosmosa po međunarodnom pravu, ima li težnji da se nacionalno prisvajaju delovi kosmosa, koji su strateški interesi država, ali i privatnih korporacija, u njegovom istraživanju?