Beč - između izbora i korone

Biračko telo Beča iznosi 1.133.010, što je relativno malo za grad od dva miliona stanovnika. Oko pola miliona, ili svaka tri od deset odraslih stanovnika Beča su strani državljani bez prava glasa.

Zeleni i neke građanske platforme su u poslednji čas probali da prošire gradsko biračko telo, ali je iz federalne vlade, od ministarke integracije Suzane Rab stigao jasni odgovor "jednom za uvek" da se ne razmišlja o liberalizaciji zakona. 

Delimični izuzetak su stanovnici Beča iz zemalja Evropske unije, s tim da oni glasaju samo na komunalnom nivou, imaju mogućnost uticaja na sastav opštinskih odbora.

Ali tema Bečana sa stranim državljanstvom i njihovog izbornog statusa je relativno kasno isplivala u kampanji, kad su partijske nervoze već bile na vrhuncu.

Tražila se jedna virtualna tačka za svađu, kako bi se pobeglo od realnih problema u odnosima između gradske i federalne vlade, u rasponu od političkog smera zemlje, do nepovoljnog razvoja u epidemiji kovida.

Kovid u Beču: Sad je gore, ali je ustvari bolje

Na vrhuncu prvog talasa epidemije između kraja marta i početka aprila, Austrija je najviše imala sedam i po hiljada aktivnih slučajeva. U bolnicama je sa kovidom ležalo više od hiljadu ljudi, od toga 270 na intenzivnoj nezi.

Još jedna specifičnost tog vremena je da se Beč, iako veliki grad, uopšte nije isticao u statistici. Glavna žarišta su bila negde drugde, sam Beč je bio relativno neupadljiv. Ili, neupadljiv za veliki grad.

Sada, u drugom talasu, ili kako se službeno čuje "na početku drugog talasa", situacija je bitno drugačija. Austrija ima jedanaest i po hiljada aktivnih slučajeva kovida, ali je samo 420 ljudi u bolnici, od toga njih 100 na intenzivnoj.

U slučaju Beča, sad je jasno proradio faktor velikog grada. Najveći broj novoobolelih u Austriji je u Beču. Od rekordnih 1.200 slučajeva prošlog utorka, više od pola je iz tog grada.

Virolozi, epidemiolozi, doktori i novinari naučnih redakcija objašnjavaju o čemu se radi i zašto sada, i pored rastućih brojeva nema razloga za strah: Medicina više nije tako bespomoćna u borbi sa koronom, terapije su sve bolje, i pored toga što i dalje ne postoji jedan glavni medikamenat za tretman kovid pacijenata.

Ukratko, medicina hvata korak sa novom bolesti. Za čovečanstvo je to veliki korak, ali u političkom smislu za Beč mala do nikakva uteha.

Gradske vlasti su se od samog početka stavile u kompetitivni odnos sa federalnom vladom. Bilo je momenta kad su gradska i svezna vlada razgovarale o epidemiološkim merama kao dve posebne države.

Bečki zdravstveni sektor, vodi ga socijaldemokrata Peter Haker, više puta je pribegavao kreativnim načinima razgraničenja od epidemiološke politike vlade. Sa strane, to je izgledalo kao da su gradske vlasti tolerantno dopustile federalnim institucijama da se nastane u Beču.

Poslednji incident zbio se u četvrtak, kad je Haker izjavio da Grad Beč napušta federalni krizni štab za borbu protiv epidemije.

Razlog: Austrijska državna agencija za zdravstvo (AGES) je pomerila ažuriranje epidemioloških podataka na 14.00 sati posle podne. Sastanci Državnog kriznog štaba se međutim održavaju u devet ujutru.

Kako se Grad oslanja na popodnevne podatke AGES-a, nema razloga da gradski predstavnici idu na tako rane jutarnje sastanke, čije će rezultati do dva popodne ionako biti zastareli. 

Gradonačelnik Mihael Ludvig je u toku dana razvodnio izjavu svog poverenika za zdravstvo, ali je osećaj nervoznog prkosa ostao.

Beč, za sada, ostaje u sastavu Austrije.

Ispitivanja javnog mnenja

U Beču trenutno vlada koalicija Socijaldemokrata i Zelenih. Socijaldemokrate će po svim ispitivanjima javng mnenja ostati najjača stranka, daje im se od 40-42 odsto glasova.

Crveni bi mogli da osvoje i apsolutnu većinu, ali računski, ako dosta glasova otpadne na stranke i alijanse koje ne prođu izborni prag od pet odsto. Takmiči se 12 stranaka i inicijativa, barem polovina će pasti na cenzusu.

Konzervativna stranka ÖVP dobija oko 20 odsto glasova, Zeleni 15-16, Slobodarska partija oko devet, najviše 10 dosto.

Socijaldemokrate će po svemu moći da biraju koalicionog partnera. Mogli bi da ostanu sa Zelenima, ali to je otvoreno.

Zelene vrlo nervira što su signali koje dobijaju od gradskih socijaldemokrata hiroviti, bez obećanja - ali i bez zatvaranja vrata.

Socijaldemokrate bi izgleda radije vladale sa konzervativcima Sebastijana Kurca, odnosno njegovim predstavnikom za Beč Gernotom Blimelom. Ispitivanja javnog mnenja među građanima Beča pokazuju da bi i oni u blagoj većini bili za takvo rešenje.

Slučaj Štrahe

Da li će Hajnc Kristijan Štrahe, u međuvremenu isključen iz Slobodarske stranke, uspeti da uđe u gradsku skupštinu kao nosilac vlastite liste, ostaje neizvesno. Prognoze se kreću od četiri do nategnutih šest odsto glasova. U svakom slučaju, čak i da postane poslanik u bečkoj skupštini, Štrahe neće imati imunitet pred zakonom.

Od decembra 2017. do izbijanja Afere "Ibica" u maju 2019, Štrahe je bio vicekancelar federalne vlade. Optužba za moguće manipulacije u dodeli državnih tendera i poslova je u međuvremenu povučena, ali je ostala ona o proneveri partijskih fondova, vulgo običnoj drskoj krađi.

Kako je ta optužba podnesena pre nego što Štrahe, po vlastitom planu, uđe u gradsku skupštinu, onda se ne može pozvati na imunitet. Najkraće rečeno, Štrahe više ne tereti država, već bivša partija.

Kako će glasati Austrijanci srpskog porekla je do sada bilo relativno predvidivo.

Tradicionalno, oni su bili glasači Socijaldemokratske stranke. Posle austrijskog priznanja Kosova, deo je počeo da glasa za Slobodarsku partiju, čiji su funkcioneri uvek isticali međunarodno-pravnu neodrživost kosovske samostalnosti.

Vrlo teško da Štrahe, sad kao inokosni političar sa sudskim procesom u perspektivi, može računati na glasove srpske dijaspore.