Prva debata Trampa i Bajdena i zašto je sve krenulo po zlu

Kada imate Trampa u debati znate dve stvari, da ćete imati veliku gledanost i da će on pokušati da preuzme kontrolu.

Obe stvari su se ostvarile na prvoj predsedničkoj debati Donalda Trampa i Džozefa Bajena u Klivlendu, događaju koji većina Amerikanaca verovatno želi što pre da zaboravi, a moderator Kris Valas više od svih.

Po opštem mišljenju komentatorâ posle debate, on nije kontrolisao razgovor i nije uspeo da obuzda kandidate da jedan drugom upadaju u reč i međusobno se prekidaju i nadvikuju, niti mu je uspelo da dobije zadovoljavajuće odgovore na pitanjâ koja je postavio.

Ako je Kris Valas gubitnik, ne svojom krivicom, teško je reći ko je pobednik.

Ankete i komentatori prednost daju Bajdenu, jer misle da je bio temeljniji u argumentima koje je iznosio, a kojih i nije bilo previše tokom nešto više od sat i po vremena debatovanja.

Međutim, Donald Tramp je uspeo u onome što mu je verovatno bio cilj, a to je da obesmisli normalan politički razgovor pretvarajući ga u, blago rečeno, raspravu u kojoj bolji utisak ostavlja onaj ko deluje ubedljivije.

A ako se meri samouverenost i omalovažavanje neistomišljenika, teško je u SAD naći nekoga ko bi mogao da pobedi Trampa.

Ova debata je po mnogo čemu različita od svih do sada, ne samo po onome što je izgovoreno, zbog čega su je mnogi već proglasili najgorom debatom ikada održanom.

A održana je praktično bez publike, što je neuobičajeno za predsedničke debate u SAD. Ispred kandidata sedeli su manje-više članovi porodice i timova, možda njih stotinak ukupno.

Uobijačeno je na debatama tri do četiri hiljade gledalaca, a održavaju se u sportskim halama na univerzitetima. 

Zbog epidemijskih mera kandidati se nisu rukovali ni pre ni posle debate, iako je veliko pitanje da li bi to uradili i da takve prepreke nije bilo.

Rukovanje je simbolički gest koji birače treba da uveri da šta god da je izrečeno, ne treba da strepe da političari na kraju neće moći da se dogovore oko pitanja ključnih za naciju.

Podsetimo, na debatama 2016. Tramp i Hilari Klinton su se propisno rukovali samo posle prve debate, u naredne dve ličnu netrpeljivost više nisu ni pokušavali da sakriju.

Govor tela i međusobno obraćanje kandidata poslalo je suprotnu poruku od te poželjne i potvrdilo duboku podeljenost američkog društva, a izbori samo treba da pokažu koliki deo kome pripada.

Izbor seta takođe bi mogao da govori da su organizatori oprezno pristupili poslu pa su za prvi susret kandidate postavili iza govornica, što znači da su ih udaljili dovoljno, više nego kada sede za stolom, i onemogućili ih da se kreću i eventualno prilaze jedan drugom, što su opcije koje se koriste u američkim debatama.

Ako takav pristup ostane i na narednim debatama, znaćemo da je stvar veoma ozbiljna, običaj je da se za svaku debatu način sedenja odnosno stajanja menja.

Oni koji treba da izvuku ključne poruke kandidata na velikim su mukama da ih pronađu u masi izrečenih optužbi i uvreda, ali zato faktčekeri imaju pune ruke materijala.

Neposredno posle debate postavilo se pitanje ima li smisla da se one održavaju ako će izgledati ovako.

Odgovor je, apsolutno, da.

Najpre, sledeća debata je potpredsednička (7. oktobra u Solt Lejk Sitiju) i od Majka Pensa i Kamale Haris ne očekuje se ovakav okršaj. Oni bi celom ciklusu debata mogli da daju drugačiji izgled.

Tramp i Bajden imaju dve nedelje do sledećeg susreta zakazanog u Majamiju, a do tada će uvideti gde su grešili i zašto je važno da bolje definišu svoje poruke, to jest ako misle da je to važno.

To se naročito odnosi na moderatora, u Majamiju će to biti Stiv Skali, koji je sada svestan da će morati da uvede mnogo čvršća pravila od onih koja su važila na prvoj debati.

Recimo, da čvrsto podeli vreme kandidatima i zabrani svaku upadicu i prekidanje, što će debatu učiniti manje atraktivnom za gledanje, ali će omogućiti biraču da čuje argumente umesto da gleda lični sukob dva čoveka koja se očigledno ne podnose.

Takvi glasovi se već čuju na društvenim mrežama, počev od toga da moderator uključuje i isključuje mikrofone, što je za američku debatu nečuveno i sasvim sigurno se neće koristiti.

Neki od Bajdenovih pristalica naglas su se pitali da li on treba da odustane od debatovanja sa Trampom, ali je takvu mogućnost razvejala Kamala Haris odmah posle debate, rekavši da potpredsednik neće propustiti nijednu priliku da se obrati javnosti.

Posle debate je novinarka Si-En-Ena Dejna Baš iz izvinjenje gledaocima rekla da ovu debatu ne može da opiše boljim izrazom od „govnarenje“ (shit show), a sudeći po komentarima, taj izraz bi mogao sada da stekne legitimitet u američkim medijima.

Interesantno je bilo pratiti debatu na Tviteru gde su nalozi oba kandidata bili aktivni dok je debata trajala, što znači da je neko s njih slao unapred pripremljene poruke.

S namerom ili ne, tek neke od poruka koje su kandidati izgovarali na sceni pojavljivale su se na Tviteru ranije. Srećom, barem je rečnik na Tviteru bio pristojan.