Široka saglasnost oko plana za spas privrede EU, ali Holandija blokira dogovor

Suočeni sa najvećom recesijom u istoriji, ministri finansija EU pokušaće danas ponovo da postignu dogovor o paketu mera od 550 milijardi evra za oporavak evropske ekonomije. Na prethodnom celonoćnom sastanku ministri nisu postigli dogovor, pre svega zbog neslaganja Italije i Španije s jedne, i Holandije s druge strane, oko ključnih detalja plana.

Prema evropskim izvorima, široka saglasnost oko plana je postignuta, ali konačni dogovor blokira Holandija, koja insistira na strožim ekonomskim kriterijumima za korišćenje sredstava iz zajedničkog evropskog fonda.

Taj stav neprihvatljiv je za Italiju jer bi, iz perspektive Rima, značio da solidarnost dolazi po cenu stavljanja zemlje pod ekonomsku superviziju EU.

Uoči današnjeg sastanka, francuski ministar finansija Bruno le Mer kaže da ovog puta "neuspeh nije opcija" i da će zajedno sa nemačkim kolegom Olafom Šolcom učiniti sve da do dogovora dođe.

Trostruke garancije evropskoj privredi

Na stolu je plan trostrukih garancija za evropsku privredu, najavio je Mario Centeno, predsednik Evrogrupe, tela koje okuplja evropske ministre finansija.

Sto milijardi evra predviđeno je za mehanizam garancije radnih mesta na evropskom nivou, kako kompanije ne bi otpuštale radnike, već ih zadržale na platnom spisku u okviru skraćenog radnog vremena.

Drugi deo mera, vredan 200 milijardi evra, odnosi se na pomoć kompanijama, pre svega malim i srednjim preduzećima, kako bi im pružio neophodnu likvidnost.

Holandija traži dokaze o upotrebi novca

Treći i najsporniji deo odnosi se na pomoć zemljama članicama kroz nove kreditne linije od 250 milijardi evra iz takozvanog Evropskog mehanizma stabilnosti. Upravo o ovom delu paketa nije bilo saglasnosti.

Holandija insistira da se novac iz ovog fonda može koristiti samo uz dokaze da se isključivo upotrebljava za saniranje zdravstvenih i ekonomskih posledica epidemije koronavirusa, ali i uz određene ekonomske kriterijume specifične za svaku zemlju ponaosob.

Za Španiju i Italiju politički je neprivatljivo bilo kakvo uslovljavanje ovih sredstava, a posebno bilo šta što bi ličilo na uslove pod kojima je pomoć tokom dužničke krize dobijala Grčka.

Konte podigao uloge uoči sastanka

Italijanski premijer Konte podigao je uloge uoči novog sastanka ministara.

U intervjuima za Bi-Bi-Si i nemački Bild, Konte kaže da neuspeh ministara da postignu dogovor može značiti kraj EU, a da će to svakako biti ogromno razočaranje ne samo za Italijane, već i sve Evropljane.

I dok se očekuje sporazum o odgovoru na pandemiju koronavirusa, u pripremi je i teška debata o onome što sledi posle.

Francuska, uz Italiju i Španiju i desetak drugih zemalja, zalaže se za sistem evroobveznica, zajedničkog izdavanja instrumenata zaduživanja na evropskom nivou, kao mere dugoročnog ekonomskog oporavka kojom bi se prikupilo 400 milijardi evra ili oko tri odsto evropskog BDP-a.

Međutim, zajednički dug do sada je bilo crvena linija ne samo za Holandiju već i za Nemačku, Austriju, Finsku i druge zemlje koje takvu inicijativu nisu mogle da prihvate čak ni u uslovima pandemije.

Francuska je sa svoje strane najavila mogućnost da grupa "voljnih zemalja" samostalno formira sistem zajedničkih obveznica ako Nemačka ili neka druga zemlja onemogući debatu o ovom pitanju na nivou cele EU.

Očekuje se, međutim, da će ministri finansija na današnjem sastanku zaobići pitanje evroobveznica i ostaviti ga za kasnije, da bi se fokusirali se na ostatak plana, za koji se procenjuje da je dogovor moguć u ovom trenutku.