Evropski lideri pred velikim ispitom

Ličnosti koje su izabrane za prvog predsednika i šefa diplomatije Evropske unije umanjuju ono što je trebalo da zajamči usvajanje Ugovora iz Lisabona, a to je da Evropa od ekonomskog džina postane i politički bitno uticajna u svetu, mišljenje je mnogih političkih, iako uglavnom opozicionih krugova, nezavisnih analitičara i medija u EU.

Politički krugovi ne vide kako bi ličnosti malo poznate i u Evropi i u svetu mogle da budu sagovornici na ravnoj nozi svetskim liderima. I to posebno kad u Evropi sve više jača uverenje da svetskim poslovima želi da vlada "Grupa najmoćnijih" - SAD i Kina.

Evropski politički vladajući sektori, koji su izabrali Hermana van Rompija za predsednika i Ketrin Ešton za visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU, ne kriju uzdržano zadovoljstvo. 

Iz krugova šefova država i premijera evropske dvadesetsedmorice se stavlja do znanja da će predsednik Saveta EU biti onaj koji će u svetu zastupati politiku EU na temelju prethodno pažljivo usaglašenih stavova svih partnera unutar Unije. Zato i ne mora baš biti neka harizmatska ličnost.

Ništa ne ukazuje da dvoje izabranih vremenom neće iskazati i kao vešti i poštovani partneri vođama u Vašingtonu, Pekingu, Moskvi, Nju Delhiju, Tokiju.

Ipak, svi priznaju da je izbor Van Rompija i u spoljnoj politici potpuno neiskusne baronice Ketrin Ešton, koja je veoma bliska bivšem britanskom premijeru Toniju Bleru, suštinski bio plod kompromisa.

"Trgovina u mraku" oko kandidata

Komentari bivših ili opozicionih političara se kreću od zamerki na "trgovinu u mraku" oko kandidata, pa do ocene da je propuštena šansa da se Evropa pojavi i pred svojim građanima i pred svetom s nosiocima evropskih vrednosti i politike, odnosno da su izabrani "posrednici" u utvrđivanju zajedničke politike, čime prava vlast i upliv i dalje ostaje u državama-nacijama.

Komentator španskoj vladi bliskog dnevnika "Pais" smatra da "novi čelnici EU slabe evropske institucije i obezbeđuju Nemačkoj i Francuskoj nadzor važnih politika Unije", kroz mesta komesara za industriju i unutrašnje tržište, kao i predsednika Evrogrupe za monetarno-finansijsku politiku.

Britanski dnevnik "Fajnenšel tajms" u komentaru navodi da je izbor novih čelnika EU "žalosno upražnjavanje evrominimalizma", jer je posle osam godina bitke za nove institucije EU ispalo da se "tresla gora, a da se rodio miš".

Vladajućim krugovima bliski francuski list "Figaro" takođe smatra da predsednik i šefica diplomatije EU "ne zadiru u autoritet zemalja članica EU", naglašavajući da je to "svakako poraz u bitnom odnosu s javnošću".

"Velike zemlje nisu htele ni da prepuste kormilo, niti da vide da evropski predsednik na ravnoj nozi razgovara s Barakom Obamom, Dmitrijem Medvedovom i Hu Đintaoom", zaključuje list.

Nemački "Frankfurter algemajne cajtung" ukazuje na "izneverene ambicije Evrope", a italijanski politički krugovi i mediji ističu veliko nezadovoljstvo što su evropski socijalistički vođi "izdali" Italijana Masima D'Alemu kao kandidata za šefa diplomatije.

Najzad, bivši francuski predsednik Valeri Žiskar D'Esten, rodonačelnik Ustava Evrope koji je morao da bude dorađen u ravan Ugovora iz Lisabona, smatra da je "EU još u prelaznoj fazi za koju je verovao da će biti kraća".

D'Esten se slaže da su novi čelnici više "posrednici", ali posebno naglašava činjenice da je sada EU operemljena "ustanovama koje u budućnosti mogu dovesti do znatno snažnijih funkcija".