Van Rompij za proširenje Unije

Predsednik Saveta Evropske unije Herman van Rompij izjavio je da Evropa mora da igra važnu ulogu u svetu i naglasio da je pristalica ulaska novih zemalja u redove dvadeset i sedam država članica Unije.

"Evropa je unija vrednosti i ima odgovornost da igra važnu ulogu u svetu", istakao je Van Rompij u prvom obraćanju medijima pošto su ga šefovi država i vlada EU izabrali za predsednika Unije.

Predsednik Unije je istakao da je pristalica "daljeg proširivanja Evropske unije u cilju ugrađivanja novih zemalja u svoje redove" u narednim godinama.

Van Rompij je naglasio da nove zemlje mogu postati članice EU "pod uslovom da ispune nužne uslove".

Ova izjava je protumačena kao odgovor i na tvrdnje, posebno britanskih medija, da se dosadašnji belgijski premijer odlučno protivi ulasku Turske, kao muslimanske i neevropske zemlje u Evropi.

Van Rompij je to izjavio i pre pet godina u belgijskom parlamentu, obrazlažući to stavom da su "temelji Evrope hrišćanski".

Novi čelni zvaničnik EU, izabran na temelju odredbi novog Ugovora iz Lisabona o preustrojstvu ustanova i mehanizama odlučivanja EU, stavio je do znanja da kao predsednik Saveta ministara EU želi da prevashodno radi i omogući dogovor članica evropske dvadesetsedmorice o ključnim evropskim i svetskim pitanjima.

Prvi predsednik EU, kao i visoka predstavnica za spoljnu i bezbednosnu politiku Ketrin Ešton, stupiće na dužnost 1. decembra.

Ključna uloga u Evropskom savetu

Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Evropske unije je, u suštini, predsedavajući Saveta EU koji priprema četiri redovna susreta šefova država ili vlada Unije.

Evropski savet, u kojem su lideri zemalja članica, predsednik i predsednik Evropske komisije, određuje smernice i prioritete opštih politika Unije, mada nema nikakvu zakonodavnu nadležnost.

Prema Ugovoru iz Lisabona, predsednik Saveta EU treba da "pomaže u postizanju jednoglasja u Savetu", a Uniju će predstavljati i na međunarodnim skupovima na vrhu.

Visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku, funkcija koja takođe proizilazi iz Ugovora iz Lisabona, biće i potpredsednik Evropske komisije zadužen za "međunarodno delovanje" Unije.

Šef diplomatije EU predsedavaće sastancima ministara inostranih poslova evropske dvadesetsedmorica, učestvovaće u radu Evropskog saveta, a imaće i posebnu diplomatsku mrežu u svetu i osoblje.

Međunarodno delovanje visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku EU će se oslanjati i na diplomatije zemalja članica Unije.

Predsednik Evropskog saveta će, uz dogovor s liderima zemalja članica, utvrđivati glavne pravce spoljne politike, a visoki predstavnik će ih sprovoditi u delo.

Evropski kompromis

Politički lideri u Varšavi, Pragu i Bratislavi ocenili su da je izbor prvog predsednika Unije i šefa diplomatije o kompromis koji je "bezbedan" za novu Evropu.

"Izbor predsednika i šefa diplomatije, je kompromis i to je izuzetno bezbedan izbor", rekao je poljski premijer Donald Tusk.

Po oceni poljskog premijera, s kojom se složio i njegov slovački kolega Robert Fico, tragalo se za ličnostima koje ne bi izazvale razdore među članicama EU.

"Valjda svi osećamo da nam Lisabonski sporazum daje izvesnu šansu, ali EU još nije spremna da tu šansu iskoristi", rekao je Tusk.

Za Poljsku je od predsedničke funkcija važnija bila funkcija visokog predstavnika za spoljnu i bezbednosnu politiku i Varšava je do poslednjeg trenutka pokušavala da izdejstvuje da se šefovima država i vlada predstave pojedinačno svi kandidati u želji da izbegne upravo ovaj način izbora koji se u Briselu desio - da moćni u EU postignu dogovor oko jedinog kandidata, a ostali to samo potvrde.

Diplomatska zagonetka

Britanka "Ketrin Ešton je zagonetka", rekao je Tusk i dodao da je dobro da je jedna od te dve funkcije pripala ženi.

I bivši poljski premijer, a sada predsednik Evropskog parlamenta Ježi Buzek nada se da će "SAD, kada pozove telefonom Evropu, čuti ženski glas".

"Sigurno je bilo više nas koji bi hteli na funkcijama u EU čoveka koji je poznat u celom svetu", rekao je posle izbora slovački premijer Fico i pomenuo da se u kuloarima samita pokrenula rasprava da li EU uopšte ima nekakve izrazite ličnosti koje se pamte.

"Kada je u pitanju ko je poznat u EU, sarkastično se pominjalo i ime češkog predsednika Vaclava Klausa", rekao je Fico češkim i slovačkim izveštacima sa samita.

Češki premijer Jan Fišer ocenio je da je samit napravio "dobar izbor".

"Ta imena nam potpuno odgovaraju. Verujem da imaju potencijal da obavljaju te funkcije veoma dobro", rekao je Fišer i posebno naglasio da upravo novi šef evropske diplomatije, dosadašnja evropska komesarka za trgovinu, ima razumevanja za region srednje i istočne Evrope.

Ketrin Ešton je, po rečima Fišera, veoma pomogla Češkoj da dogovori sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom.

Imenovanje Britanke Ketrin Ešton za visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu i bezbednosnu politiku dao je Velikoj Britaniji "snažan glas u Evropi", ocenio je britanski premijer Gordon Braun.

Pozdravljajući to imenovanje, Braun je rekao da Eštonova, suprotno tvrdnjama kritičara, ima dovoljno iskustva za posao šefa diplomatije EU, prenosi Bi-Bi-Si.

Mediji u srednjoj Evropi s manje optimizma gledaju na izbor novih čelnika EU, a u Poljskoj su česti naslovi izveštaja da "Evropu vodi druga liga".