Cena rata u Avganistanu

Američka državna sekretarka Hilari Klinton izjavila je da SAD ne žele dugo da ostanu u Avganistanu, upozorivši predsednika Hamida Karzaia i njegovu vladu da očekuje da "opipljive dokaze da je vlada sposobna da odgovori na brojne izazove".

"To nije naš interes", izjavila je Klintonova u intervjuu za televizisjku mrežu Ej-Bi-Si, u vezi sa očekivanom odlukom predsednika SAD Baraka Obame o strategiji prema Avganistanu, koja, između ostalih opcija, uključuje i mogućnost slanja dodatnih desetina hiljada vojnika.

Avganistanski predsednik Hamid Karzai i njegova vlada mogu bolje da upravljaju zemljom, rekla je Klintonova i dodala da SAD "žele da vide dokaze da je vlada sposobna da više odgovara na potrebe naroda Avganistana".

"Narod ne želi povratak talibana, oni žele vladu koja može zaista da funkioniše služeći njihovim interesima. Svi zajedno, uključujući saveznike iz međunarodne zajednice, pomoćićemo im da uspostave snage koje mogu da se brinu za njihovu bezbednost", rekla je Hilari Klinton.

"Mi ne želimo da Avganistan ponovo postane rampa za lansiranje terorizma kao što je to ranije bio slučaj", rekla je Hilari Klinton i dodala da su to elementi koje predsednik Obama proučava kako bi doneo nabolju moguću odluku oko buduće strategije u Avganistanu.

Demokratija i funkcionalna vlada su nešto što mora da se dogodi, a ne da se samo govori o tome. "Ali naš prioritet je bezbednost SAD - kako da sebe zaštitimo i da sebe odbranimo od budućih napada", ocenila je državna sekretarka SAD.

Jedan vojnik milion dolara godišnje

Zvaničnici administracije Baraka Obame tvrde da odluku o slanju dodatnih trupa u Avganistan koče i brojni finansijski razlozi.

Komandant američke vojske Stenli Mekristal zatražio od predsednika Obame pojačanje, međutim, administracija se zapitala da li za to može da izdvoji dodatnih 25 do 30 milijardi dolara godišnje, piše "Njujork tajms".

Bela kuća, prema gruboj proceni, računa da bi svaki vojnik godišnje koštao oko jedan milion evra.

Ukoliko se administracija odluči na takav korak, deveta godina rata u Avganistanu mogla bi da košta čak deset odsto više nego na vrhuncu Bušove administracije.

Povećanje troškova rata u Avganistanu je politički nestabilno pitanje, naročito u vreme kada u Sjedinjenim Država vlada ogroman budžetski deficit.

Analitičari tvrde da bi predsednik Obama teško mogao da dobije odobrenje Kongresa za dododatne rashode.

Slanje manjeg broja vojnika snizili bi troškove, ali to ne bi rešilo nedostatak strategije za Avganistan, ocenjuju analitičari.

I dok se u budžetu prebrajava svaki dolar koji bi bio utrošen u Avganistanu, američka vojska investirala je dodatnih 60 miliona dolara za izgradnju zatvora u glavnoj američkoj bazi Bagram.

Nakon brojnih kritika da postojeći zatvori nisu transparenti i da su uslovi neprimereni, medijima je bilo dozvoljeno da posete novoizgrađeni objekat u kako bi se uverili da Sjedinjene Države promovišu transparentnost.

Novi zatvor je još uvek prazan, ali će zatvorenici iz starog stambenog objekta biti prebačeni u naredne dve nedelje. Gotovo 700 zatvorenika trebalo bi da bude prebačeno do kraja godine.