Veliki protest u Barseloni, demonstranti blokirali grad

Oko 700.000 ljudi izašlo je na ulice Barselone kako bi protestovalo protiv policijskog nasilja tokom zabranjenog referenduma o nezavisnosti Katalonije. Širom Katalonije blokirani su auto-putevi a škole zatvorene. Ceo grad je u zastoju zbog generalnog štrajka.

"Napolje, okupacione snage" i "Ulice će uvek biti naše" uzvikivali su učesnici protesta, koji su se okupili u centru katalonske prestonice u vreme kada je ta španska pokrajina stupila u generalni štrajk, a iznad njih nadletali su policijski helikopteri, javlja AFP.

Razlog okupljanja na centralnom trgu u Barseloni su nasilne akcije policije, koja je pokušala da spreči referendum o nezavisnosti te španske pokrajine.

Kako javlja izveštač RTS-a, demonstranati nose zastave Katalonije. Trube tražeći da, između ostalog, oni koji su na poslu obustave rad i pridruže se protestu.

Na demonstracijama učestvuje više od 40 sindikata i udruženja. Ne radi javni prevoz, a škole, klinike i muzeji su zatvoreni.

Najviše okupljenih ima oko sedišta centralne španske policije u Barseloni, gde se nalaze hiljade demonstranata koji traže ostavku španskog premijera Marijana Rahoja.

Demonstranti nisu nasilni, ali je ipak postavljena zaštitna ograda a prilaz zgradi čuva pokrajinska policija. 

Ulazi u pojedine vladine kancelarije su blokirani grupama demonstranata.

List Pais piše da su članovi Odbora za odbranu referenduma katalonske Republikansko-levičarske stranke u ulici Sant Antoni postavili barikade u vidu glasačkih kutija.

"Ovo su naše barikade", objavila je ta stranka na Tviteru.

Tokom dana nije bilo incidenata, a tome je, kako javlja izveštač RTS-a, možda doprinela odluka da policija - koja je reagovala tokom referenduma - ostane na kruzerima na kojima je smeštena. 

Katalonci zahtevaju povlačenje nacionalne policije, a jutros je 150 pripadnika nacionalne garde naterano da napusti hotel.

Metro stanice u Barseloni, uobičajeno pune ljudi, su puste, zaštitne ograde blokiraju saobraćaj na aveniji Gran Vija, jednoj od glavnih u gradu.

Pijaca Bokerija u Barseloni je gotovo prazna. 

Istovremeno, širom Katalonije auto-putevi su blokirani, škole zatvorene, a rad je velikim delom obustavljen zbog zajedničkog štrajka radnika i studenata, navodi AP.

Protestovali su i lučki radnici ispred regionalnog sedišta vladajuće španske Narodne partije, dok su vatrogasci najavili protest ispred regionalne kancelarije Ministarstva unutrašnjih poslova u Barseloni.

Demonstracije su održane i ispred škola koje su korišćene kao birališta, na kojima je policija primenila silu kako bi pokušala da spreči da se održi glasanje na referendumu u nedelju.

Kako navodi Rojters, na drugim mestima, međutim, odgovor na poziv na generalni štrajk bio je neravnomeran, pošto su neke radnje, samoposluge i kafei otvoreni.

Dve najveće španske sindikalne centrale, UGT i ČOO, saopštile su ranije da neće učestvovati u generalnom štrajku.

Ovi sindikati su pozvali na dijalog između katalonskih vlasti i centralne vlade, uz kritiku upućenu jednima zbog poziva na nezavisnost, a drugima zbog prekomerne primene policijske sile.

"UGT i ČOO jasno daju na znanje da ne podržavaju tu poziciju, odnosno tu političku strategiju. Mi ne pozivamo na generalni štrajk 3. oktobra", navedeno je u saopštenju.

Gradonačelnica Barselona Ada Kolau, koja nije pristalica nezavisnosti Katalonije, ali je bila za održavanje referenduma, osudila je odluku Rahoja da razmesti bezbednosne snage u Kataloniji kao "izuzetno neodgovornu".

Španska vlada je saopštila da je posvećena traženju zajedničkog odgovora sa drugim političkim strankama na "izazov nezavisnosti" Katalonije.

Na sastancima sa liderima socijalista i partije Građani, španski premijer Marijano Rahoj iskazao je spremnost da prouči predloge drugih stranaka o odgovoru na katalonsko pitanje.

Španski premijer je zahvalan evropskim liderima na podršci ustavnom poretku, a ministar pravde Španije kaže da snage reda i bezbednosti uvek deluju u skladu sa zakonom.

Ministar pravde Španije Rafael Katala rekao je da će Madrid koristiti snagu zakona i sve mehanizme koje mu daje Ustav.

"Najvažnije je da se garantuje vladavina prava u Španiji i da se zakoni sprovode. Ako neko hoće da proglasi nezavisnost dela teritorije, a nema pravo da to učini, onda moramo da preduzmemo ono što nam zakon omogućava da bismo to sprečili", rekao je Katala.

Prema podacima katalonskog Ministarstva zdravlja, 893 osobe su povređene tokom referenduma u nedelju, kada je policija izvlačila građane s biračkih mesta i koristila gumene metke u sukobima s ljudima koji su želeli da glasaju.

Evropski parlament održaće sutra specijalnu debatu o zabranjenom referendumu o nezavisnosti Katalonije, tokom kojeg je došlo do sukoba građana i policije.

Број коментара 4

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 20. април 2024.
13° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво