Šulc: Kada bi svi u EU primili izbeglice, krize ne bi bilo

"Kada bi zaista sve zemlje učestvovale u preraspodeli izbeglica, nikakve krize ne bi bilo. Evropska unija ima u 28 zemalja 500 miliona stanovnika. Ako na njih podelite milion, dva miliona izbeglica niko ih neće ni primetiti", kazao je Martin Šulc u intervjuu koji danas objavljuju Lidove novini i Mlada fronta Dnes.

Šulc je, međutim, upozorio da kada isti broj izbeglica stiže u svega nekoliko zemalja, situacija izgleda sasvim drugačije i zato je nacionalne kvote i mehanizam relokacije, što posebno glasno odbijaju postkomunističke članice Unije iz Višegradske četvorke, označio za održivo i jedino solidarno rešenje.

"Nema smisla razgovarati o izgradnji centara za registraciju u Grčkoj i Italiji ukoliko nismo u stanju da raspodelimo izbeglice. Hot-spot centri bi se inače pretvorili u ogromne izbegličke logore", kazao je Šulc.

Predsednik EP apelovao je ponovo na Čehe i ostale Evropljane da prime izbeglice koje zaista beže od rata u Siriji i od terora Islamske države, a migrantima u izbegličkom talasu koji nemaju humanitarne razloge i povode da napuste svoju domovinu poručio je da moraju da računaju na to da će biti deportovani.

"Ja kritikujem pre svega zemlje koje tvrde da se njih ne tiče taj zajednički problem", kazao je Šulc.

On je naglasio da se to ne odnosi na češkog premijera Bohuslava Sobotku, koji po oceni Šulca ima konstruktivan pristup, bez obzira na to što je negodovanje Nemačke izazvao plan Češke, Poljske, Slovačke i Mađarske da se granice koje EU štiti pomere na jug Makedonije i u Bugarsku jer Grčka nije u stanju da brani svoje.

"Vaš premijer Bohuslav Sobotka spada među konstruktivne političare. Nekoliko puta je naglasio da Češka želi da učestvuje u nekim merama. Ukoliko nam je potrebno više kadrova, više novca, više tehničke opreme i to je za neke zemlje put kako da učestvuju", rekao je Martin Šulc.

Predsednik EP izjasnio se u intervjuu češkim dnevnicima protiv zatvaranja granica i suspendovanja šengenskog prostora.

"Ljudi koji to traže ne uzimaju u obzir dugoročne posledice. Kraj šengena imao bi dramatične posledice, ne samo političke već i privredne. Svaki privrednik sa kojim razgovaram toga je svestan. Osim toga, slobodno kretanje ljudi i robe je jedno od najvećih dostignuća EU", zaključio je Šulc.