Austrija i Nemačka: Odbrojavanje za promene u izbegličkoj politici

U obe zemlje na delu je hitna i brza decentralizacija izbegličke teme. Premijeri Merkel i Fajman imaju sve manje prostora za direktive po kojima se od avgusta odvijala njihova politika prema migrantima.

Kancelarka Merkel je pod pritiskom, ultimatumi sustižu jedan drugi. Merkel se "ušančila u vlastitoj poziciji", odbijajući svaki komentar osim izjava njenog portparola kako "kancelarka radi na rešavanju zadataka od nacionalnog i evropskog interesa", komentarišu mediji.

Sutra vrh sestrinske CSU bavarskog šefa Zehofera održava klauzuru (zatvoreni sastanak) u malom mestu Vildbad Krojt na Tegernskom jezeru i Merkelova nije imala druge nego da prihvati poziv.

Pre dva dana Zehofer je postavio ultimatum kancelarki, dajući joj dve nedelje da "uspostavi vladavinu reda i zakona na nemačkim granicama", inače će se CSU ovog puta zaista obratiti Ustavnom sudu.

Danas u Bundestagu zasedaju članovi većinske frakcije CDU/CSU, sutra je na zasedanju parlamenta bila najavljena rasprava o zahtevu za promenom vladine politike. Taj akt, koji je povučen jer je previše ličio na izglasavanje nepoverenja, na kraju je preinačen u pismo i sinoć uručen kancelarki.

U pismu se od nje traži kraj dosadašnje politike neograničenog useljavanja i okončanje "kulture dobrodošlice".

Bivši šef CSU Edmund Štojber takođe traži od Merkelove radikalni zaokret u politici, "inače će to što radi imati ozbiljne posledice po Nemačku i Evropu".

Njegov ultimatum objavljen u Zidojče cajtungu (Süddeutsche Zeitung) daje rok kancelarki "do kraja marta – inače će CSU naći načina da sestrinsku CDU uveri u razumnost svog stava, ako treba i protiv mišljenja gospođe Merkel".

Zašto mart? U tri nemačke pokrajine – Baden-Virtembergu, Rajnland Pfalcu i Saksonija-Anhaltu – tada se održavaju važni lokalni izbori. Svi pokazatelji govore o tome da konzervativni blok gubi glasove i da polarizacija javnosti, posebno od kelnskih događaja na Silvestrovo, poprima karakteristike građanskih nemira (formiranje "narodnih milicija" po gradovima).

I iz redova koalicionog partnera SDP-a takođe stižu zahtevi "koji se mogu shvatiti kao ultimatum", izveštavaju mediji. Vicekancelar Zigmar Gabrijel i šef parlamentarne frakcije socijaldemokrata Tomas Operman kažu da će partija promeniti svoju migracionu politiku "ako Merkelova ne uspe da do proleća pronađe evropsko rešenje".

I mediji počinju da postavljaju nezgodna pitanja. Čak i do sada kancelarki sklon Bild se pita "da li je Merkelova i dalje prava osoba za Nemačku?"

"Samit o azilu" na bečkom trgu Balhaus

Sutra se održava i za Austriju sudbinski sastanak. U vladi se sastaju svi provincijski guverneri i predsednici opština sa federalnom egzekutivom da bi odlučili kako dalje.

Prema reakcijama iz Fajmanove kancelarije, kancelar je "zbunjen" reagovanjima u nekim evropskim zemljama kako se "Austrija sprema na suspenziju Šengena". Austrija je već sredinom septembra privremeno suspendovala Šengen, pravno uređeno, time što je informisala Evropsku komisiju, i faktički, time što je uvela kontrolu na granicama sa Slovenijom i Mađarskom.

Te su privremene mere kontrole produžavane već četiri puta, idući put će se to dogoditi 15. februara, kada ističe sadašnji režim. Sredinom februara, granične kontrole će biti produžene do sredine maja, kako stiže informacija iz vladinih krugova. Prema šengenskom kodeksu, slobodan protok robe i usluga se može suspendovati do dve godine.

Kancelar naoko menja svoj stav prema neograničenom prilivu migrantskog talasa, dok u stvarnosti bitno menja samo retoriku.

Na pitanje – menja li SPÖ partijsku liniju – austrijski list Prese odgovara sa "jein", što je kovanica od "ja" i "nein", da i ne, naslovljavajući izveštaj sa "Umerene promene, tvrda retorika".

Politički posmatrači se pitaju – šta to u stvari Fajman radi, da li zaista namerava da stavi tačku na politiku otvorenih vrata ili samo kaže da će to uraditi, dok u stvari čeka da vidi kako će se na političko preživljavanje Angele Merkel odraziti nemačka aktuelna "kultura ultimatuma".

Juče čak i nacionalna televizija ORF u izveštaju na svom sajtu postavlja pitanje koliko Fajman, do sada disciplinovani sledbenik linije Angele Merkel, još uopšte ima uvida u namere nemačke kancelarke, koliko su njihovi potezi uopšte koordinisani kao što su demonstrativno bili sredinom septembra prošle godine.

Istovremeno, radovi na "sistemu provođenja" (Leitsystem) u Špilfeldu/Šentilju, kako se zajedničkim imenom zove čitava konstrukcija sa žicom na granici, "ušoranim" gvozdenim barikadama i policijsko-vojnim kontrolama na prelazima, završeni su i biće pušteni u rad do kraja ove nedelje.

Postrojenje kapaciteta šest-sedam hiljada dnevno, u ekstremnim slučajevima do deset hiljalja, biće jedino mesto prelaska za izbeglice koje ili traže azil u Austriji, ili samo prolaze kroz tu zemlju.

Većina onih koji ne ostaju u Austriji, ulaze u Nemačku preko graničnih prelaza u pokrajinama Gornja Austrija i Salcburg, odakle ovih dana stižu ili neutralne, ili vrlo dramatične vesti, u zavisnosti od toga da li se pojavljuju u takozvanoj ozbiljnoj štampi, ili u tabloidima tipa Kronen, Esterajh ili Hojte.

Domino na Balkanskoj ruti

Od prvog januara Nemačka preko tih prelaza vraća prosečno 250 migranata dnevno u Austriju zato što nemaju nameru da podnesu zahtev za azil u Nemačkoj, već najavljuju dalje putovanje.

"Nemci nam šalju izbeglice natrag, vraćeni lutaju kroz Austriju, nikakva kontrola nad vraćenima, a mnogi spavaju pod vedrim nebom kao beskućnici", piše Esterajh.

Prema poslednjim informacijama nacionalne televizije, sutra bi na sastanku u vladinoj kancelariji u sklopu Hofburga mogla biti utvrđena gornja granica prijema za ovu godinu.

Najtvrđi kritičar Fajmanove haotične politike je konzervativni ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc. Njegova kritika je konsekventno ista od septembra prošle godine, ali od juče dobija novu snagu u javnosti.

Njegov stav je da su razgovori o "kvotama" bespredmetni jer samo povećavaju spremnost za nove migrantske talase. Kurc se zalaže za zajedničke austrijsko-nemačke i austrijsko-slovenačke mere radikalno restriktivne politike prema migrantskom talasu.

"Time bi bio pušten u pogon domino efekat nacionalnih prepreka za migrantski talas. Zatvaranje granica duž Balkanske rute, jedno za drugim, izvršilo bi odlučujući pritisak na Grčku. Na taj način bi u Grčkoj porasla spremnost da konačno dozvoli da joj se pomogne", izjavio je Kurc juče u Briselu i uveče za nemački televizijski kanal ZDF.

Najkraće rečeno, sutra i u Austriji i u Nemačkoj počinje odbrojavanje za radikalne promene politike prakse u odnosu na migrantsku krizu.

Za samo 24 časa nemački i austrijski ministri spoljnih poslova dali su dijametralno suprotne izjave.

Štajnmajer smatra da su nacionalne mere neproduktivne i da se mora čekati na zajedničko evropsko rešenje. Kurc najpre zagovara sukcesivne nacionalne mere zatvaranja granica, koje bi onda kao posledicu iznudile zajedničko evropsko rešenje. Politički jaz između ta dva modusa ne može biti dublji.