Obama i Medvedev o Iranu

Sastanak Baraka Huseina Obame i Dmitrija Medvedeva na marginama generalne debate u Generalnoj skupštini UN označio je, suštinski, nastavak razmene toplih reči između dve države, nakon što su SAD protekle sedmice obznanile da odustaju od postavljanja protivraketnog štita u Poljskoj i Češkoj Republici.

Medvedev je, posle sastanka, rekao da su kaznene mere protiv neke države retko kada uspešne, ali i da su u nekom slučajevima neizbežne, što je posmatrače na Ist Riveru navelo na zaključak da je Teheran suočen sa prilično jasnim izborom, odnosno uključivanjem u ozbiljne pregovore, ili suočavanje sa novim, trećim po redu paketom sankcija.

"U nekim slučajevima, sankcije su neibežne", rekao je Medvedev, čiji je sastanak sa Obamom proglašen za najvažniji međunarodni događaj van ograde sedišta svetske organizacije UN.

Za razliku od prethodnog skupa svetskih lidera u Njujorku, pre tačno godinu dana, kada između tadašnjeg predsednika SAD Džordža Buša i ruskih zvaničnika nije bilo preterano plodonosnih kontakata, susret Obame i Medvedeva mogao bi označiti početak istinskog rešavanja iranskog nuklearnog pitanja i to bez upotrebe sile, što je zdušno zagovarala Bušova administracija.

Obama, prkoseći nekonzervativcima, načinio je prilično jednostavan plan, nudeći Irancima da bez ikakvih poteškoća nastave civilni deo nuklearnog programa, a da, za uzvrat, odustanu od navodnih planova da naprave atomsku bombu.

Za uspeh takvog plana, međutim, Obama mora da obezbedi podršku Moskve i Pekinga, pre svega zbog njihovih ekonomskih veza sa Teheranom, što je, u prošlosti, sprečilo brojne pokušaje Vašington da sankcije Iranu proširi i na zabranu izvoza benzina u tu zemlju.

"Nažalost, Iran je do sada prekršio isuviše međunarodnih obaveza. Mi smo pričali kako da stvari pokrenemo u pozitivnom smeru čime bi rešili krizu... Taj problem možemo rešiti diplomatskim putem i ja sam rešen da ozbiljnim pregovorima sa Iranom taj problem rešimo", rekao je Obama posle susreta.

Ukoliko, međutim, Iran ne pokaže dobru volju da se rešenje nađe pregovorima, "ozbiljne dodatne sankcije ostaju kao mogućnost".

Medvedev je, takođe, dao punu podršku pregovorima, navodeći da će Rusija ponuditi Teheranu niz ustupaka ukoliko pristane na dogovor, ali nije želeo da objašnjava šta bi ti ustupci uključivali.

Istovremeno, ruski mediji pozivajući se na izvore u Njujorku javili su da "Moskva ne isključuje mogućnost novih sankcija", što je, suštinski, najveći ustupak koji je Rusija napravila u prethopdne tri godine natezanja oko iranskih reaktora.

Paralelno sa sastankom Medvedev-Obama, ministri spoljnih poslova Rusije, Kine, Velike Britanije, Francuske i Nemačke održali su prvi pripremni sastanak pred početak pregovore o Iranu, koji će 1. oktobra biti održani u Ženevi.

Sledeći ovakav susret biće održan na marginama Samita G20 u Pitsburgu, koji počinje krajem sedmice.

Prethodnih godina, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio je dva paketa kaznenih mera protiv Irana, a dodatne sankcije su unilateralno uvele i još neke države, poput SAD.

Vašington, bez preterano čvrstih dokaza, već godinama optužuje Iran da želi da napravi nuklerano oružje, a Teheran je, odbijanjem da pusti međunarodne kontrolore na sumnjive lokacije, samo dodavao ulje na vatru.

Da stvari budu gore, administracija Džordža Buša imala je spremne planove za vazdušne udare na oko 1.100 ciljeva u Iranu, što se nije dogodilo mahom zahvaljujući američkim neuspesima u Iraku i Avganistanu. Prošle nedelje Izrael je saopštio da je mogućnost napada na iranska nuklearna postrojenja još uvek na stolu.