Rusija jača Crnomorsku flotu

Danas smo počeli jačanje Crnomorske flote", rekao je admiral Aleksandar Vitko u poruci koju je prenela pres-služba flote, prenosi Beta.

Najavio je jačanje mornaričke avijacije, obalske artiljerije, izgradnju brodova i podmornica.

U utorak je predsednik Vladimir Putin izjavio da Rusija "treba da obnovi vojnu infrastrukturu" u Sevastopolju, na Krimu, "da bi ojačala odbranu zemlje", kao odgovor na povećano prisustvo NATO u Istočnoj Evropi, a posebno u Crnom i Baltičkom moru.

Više od 86 milijardi rubalja (1,75 milijardi evra) do 2020. godine treba uložiti u razvoj Crnomorske flote, objavio je u maju ministar odbrane Sergej Šojgu.

Ruska flota je na Krimu od 18. veka, a tamo je, po dogovoru s Kijevom, ostala i pošto je Ukrajina 1991. godine proglasila nezavisnost.

U međuvremenu, Pariz se našao u nezgodnom položaju zbog ugovora o prodaji dva nosača helikoptera Rusiji, u trenutku kada Zapad planira da pooštri sankcije Moskvi zbog ukrajinske krize, ocenjuje francuski dnevnik Mond.

Britanska agencija Rojters istovremeno primećuje da je odluka predsednika Fransoa Olanda da se odupre pritiscima Londona i Vašingtona dočekana sa aplauzom u Francuskoj.

Podsetivši da je Oland odlučio da prvi nosač tipa "mistral" bude isporučen, u skladu sa ugovorom, do kraja 2014. godine, Mond ističe da je predsednik isporuku drugog uslovio ponašanjem Rusije u ukrajinskoj krizi.

Ugovor, potpisan u junu 2011. godine i vredan 1,2 milijarde evra, predviđa proizvodnju i prodaju dva nosača helikoptera Rusiji - "Vladivostoka" i "Sevastopolja", kao i transfer tehnologije vredan oko 220 miliona evra i obuku ruske posade. To je prvi put da neka članica NATO snabdeva Rusiju vojnom opremom, primetio je Rojters.

Prvi brod izgrađen je prošle godine, a početkom marta isproban na moru, posle čega je počela obuka oko 400 ruskih mornara, koji bi trebalo da od juna do kraja septembra budu smešteni u francuskoj luci Sen-Nazer. Drugo plovilo treba da bude isporučeno do kraja 2016. godine.

Pošto su sankcije Rusiji u međuvremenu usvojene, isporuka ratnih brodova francuske proizvodnje Rusiji nije dobro primljena među saveznicima Pariza, piše Mond.

Britanski premijer Dejvid Kameron izjavio je da je takav potez "nezamisliv", a američki predsednik Barak Obama izrazio je zabrinutost, dok je njegov kabinet precizirao da se Vašington protivi isporuci brodova.

Pariski dnevnik objašnjava da Moskva želi te brodove, kakve dosad nije imala, jer oni za Putina predstavljaju "važan vojni adut" pošto su polivanentni i mogu da obavljaju više funkcija - komandnu, transportnu i bolničku, a raspolažu i opremom visoke tehnologije, što posebno brine NATO.

Francuskoj je, s druge strane, stalo do ugovora koji je omogućio otvaranje 1.000 radnih mesta za naredne četiri godine, koja bi, u slučaju otkazivanja druge isporuke, najverovatnije bila ukinuta.

"Pored toga, postoji i ozbiljan finansijski rizik. Neisporučivanje prvog broda primoralo bi Francusku da plati Rusiji milijardu evra odštete, kao što je rekao Oland, koji je stoga izabrao da uprkos svemu isporuči prvo plovilo, dok je isporuku drugog broda uslovio stavom Rusije prema ukrajinskoj krizi", piše u tekstu.