Jakuze na udaru

Japanska mafija ovih dana suočava se sa sveobuhvatnom kampanjom policije i sudstva čiji je cilj da pokrene šire slojeve stanovništva, fizički suzbije i preseče kanale finansiranja, iskoreni organizovani kriminal iz estrade i medija, udalji ga iz firmi i ograniči njegov uticaj na ulici.

Kampanje protiv kriminala u Japanu tradicionalno se odvijaju uz angažovanje običnih građana, pa tako brojni dobrovoljci, od zaposlenih do domaćica i penzionera u pratnji đaka, na putu u školu i iz škole, učestvuju u večernjim patrolama po naseljima deleći letke koji podižu svest o potrebi borbe protiv kriminala.

Sprovođenje nove regulative za uklanjanje "nasilnih grupa", kako se u Japanu formalno nazivaju organizovane kriminalne grupe poput mafije i bandi, dalo je krajem prošle godine novi zamajac borbi protiv kriminala.

Tako je sada na ulicama japanskih gradova i u medijima u toku nova, sveobuhvatna kampanja specifično usmerena na organizovani kriminal.

Novi propisi nastoje da onemoguće finansiranje kriminalnih grupa tako što će ekonomski i fizički razdvojiti gangstere od običnog stanovništva i udariti po velikim novčanim izvorima mafije - novcu dobijenom od građanstva putem iznuđivanja, uterivanja dugova i prevara.

Naime, novi zakon pojedincima i firmama zabranjuje bilo kakve finansijske transakcije sa pripadnicima mafije i čak propisuje da deca i omladina ne smeju biti uvođeni u prostorije koji pripadaju organizovanim kriminalnim grupama, te da se takve prostorije ne smeju naći u krugu od 200 metara oko škola.

Mada je u Japanu težak kriminal poput ubistava, oružanih pljački ili krijumčarenja droge izuzetno redak, prostitucija, kockanje, prevare i iznude su rašireni.

Neki od tih oblika kriminala u proteklih desetak godina poprimili su zabrinjavajuće, pa čak i epidemijske razmere, sa desetinama hiljada žrtava među običnim građanima.

"Ja sam" pozivi

Stanovništvo najviše štete trpi od prevara, a njihov najrasprostranjeniji tip su takozvani "Ja sam" pozivi, gde se mladi kriminalci preko telefona pretvaraju da su deca ili rođaci osobe koje su pozvali.

Na taj način pokušavaju da od nje na brzinu iznude uplatu veće sume novca pod izgovorom da su prouzrokovali saobraćajnu nesreću i da hitno treba da plate odštetu ili će, u suprotnom, završiti u zatvoru.

Iako se možda na prvi pogled čine kao nevešti način da se neko prevari, ti telefonski pozivi, koji najčešće počinju sa "Ćao, ja sam", imali su fantastičnu prođu proteklih godina u Japanu gde puno starih osoba sa solidnom ušteđevinom živi odvojeno od dece i unučadi.

Kriminalne grupe, koje su uspostavile čitave kancelarije sa stalno zaposlenim telefonskim prevarantima, na taj način su u 2008. godini ukrali neverovatnih 155 miliona evra, a 80 odsto žrtava bili su penzioneri, i to uglavnom žene.

Jedan oblik iznude novca je praksa gde se kriminalci predstavljaju kao stolari i drugi građevinski radnici, posećuju domove osoba u osmoj ili devetoj deceniji života i koristeći slabosti tih ljudi, kao što su usamljenost ili demencija, ubeđuju ih da pristanu na bespotrebne i skupe radove u kući.

Takođe prisutan je i drski oblik prevare gde se kriminalci predstavljaju kao radnici poreske uprave, pošte ili opštine i od domaćina traže podatke o bankovnom računu kako bi mu, navodno, uplatili povraćaj poreza ili socijalne dodatke.

Nije redak ni oblik prevare u kojoj mafijaši štampaju lažne račune za komunalije ili fiktivne finansijske usluge, koje onda šalju stanovništvu, te tako na svojim računima prikupljaju novac prevarenih građana, a da nikad nisu napustili svoja topla kriminalna gnezda.

Penzioneri česte žrtve prevara 

Uprkos naporima države, prošle godine je registrovano 6.225 prevara te vrste u kojima je protivpravno prisvojeno čak 127 miliona evra, mada to jeste napredak u odnosu na rekordnu 2008. godinu kada je u preko 20 hiljada registrovanih slučajeva ukradeno 270 miliona evra.

Pored toga, veliku štetu širem građanstvu poslednjih godina naneli su i zelenaši koji uz astronomsku kamatu pozajmljuju novac siromašnijim domaćinstvima i, u slučaju da oni ne mogu da vrate stalno rastuću svotu, šikaniraju ih pred susedima i nadređenima na poslu.

U Japanu, gde je 25 odsto stanovništva starije od 65 godina, otpremnine visoke, a tržište životnog osiguranja izuzetno razvijeno, najveće žrtve pomenutih formi kriminala su, u poređenju sa mnogim drugim zemljama, dobrostojeći penzioneri, koji tako često ostanu bez čitave životne ušteđevine i samim tim sredstava za finansiranje sopstvenog lečenja.

Pored klasičnih metoda iznuđivanja kao što su pretnje malim privatnim preduzetnicima i naplaćivanje reketa za zaštitu kafana ili restorana, japanski mafijaši vrše i složenije vidove iznude koji za metu imaju veće kompanije, ali i šire građanstvo.

Tako jakuze, predstavljajući se kao firma koja pruža vodoinstalaterske ili usluge čišćenja, prisiljavaju preduzeća da sa njima sklope nepovoljne ugovore po kojima se periodično za minimalan ili nikakav rad isplaćuju neprirodno visoki honorari. Oni se, takođe, mešaju u tendere kada vrše pritisak da narudžbinu dobije kompanija sa kojom imaju bliske odnose.

Zabranjeno plaćanje reketa 

Da bi sprečile te vrste malverzacija, vlasti su, pored ostalog, donele i novi, strogi propis koji ne toleriše nikakvu vrstu plaćanja, odnosno finansijskih transakcija sa kriminalcima.

Prema pisanju časopisa Tojo Kezai, tako sada osoba, odnosno preduzeće koje podlegne pretnjama ili svojevoljno plati reket mafijašima može biti upozoreno, ukoreno ili čak kažnjeno novčano ili zatvorom za sponzorisanje kriminala.

Policija sada objašnjava građanstvu kakva se saradnja od njega očekuje i poziva ga da sakupi hrabrost i odbije poslušnost kriminalnim grupama.

Mediji svakodnevno donose vesti o konkretnim akcijama kompanija i savesnih građana kao što su raskidi ugovora sa firmama za obezbeđenje kojima rukovodi mafija, projektima za rušenje objekata u kvartovima koji obiluju bordelima i noćnim klubovima i izgradnju alternativnih, društveno korisnih prostorija.

Japanski mediji, takođe, posvećuju dosta prostora raskrinkavanju veza između organizovanog kriminala i poznatih TV ličnosti i sportista.

Ta kampanja nesumnjivo će dati rezultate iz više razloga od kojih je jedan činjenica da je japansko stanovništvo disciplinovano, savesno i željno da doprinese lokalnoj zajednici i državi.

Drakonske kazne

Dalje, japanski zakoni omogućavaju sudovima da izriču kazne koje su, recimo, kada su u pitanju prodaja droge ili pljačka, dva do tri puta strože nego u Evropi.

To pokazuje i slučaj crnogorskog državljanina koji je prošle godine za pljačku juvelirnice, u kojoj nije korišćeno vatreno ili hladno oružje i u kojoj nije bilo teže povređenih, u Tokiju osuđen na čak deset godina zatvora.

Da se kriminal u Japanu manje isplati nego u drugim državama staraju se i mediji koji naročito budno prate prestupe počinjene od strane organa reda.

Tako se u Japanu dešava da policajci budu osramoćeni u dnevnicima na televizijskim stanicima koje pokrivaju celu državu za manje prestupe, kao što je, na primer, vožnja pod uticajem alkohola pri čemu nije prouzrokovana nikakva saobraćajna nesreća.

U januaru, jedan policijski narednik našao se na stubu srama u nacionalnom dnevniku, jer je tokom patrole na biciklu razgovarao mobilnim telefonom i pri tom jednom građaninu prešao preko stopala.