Prva žetva organske heljde

Suša je smanjila prinose na oglednim poljima organski gajene heljde, ali je kvalitet prvog roda odličan.

Iako kiše nije bilo gotovo dva meseca, baš u vreme pune vegetacije kada je najpotrebnija, na sedam hektara organski gajene heljde ima šta da se žanje.

"Ovo je neka čudnovata biljka", kaže Jekoslav Purić, proizvođač heljde. "Izborila se i opet će biti semena i brašna."

On kaže da su nedavno prodali prošlogodišnji rod i da i za novi rod sa 30 hektara ima kupaca.

Organska heljda se u Srbiju uvozi iz Holandije. Polja na Zlataru su pionirski pokušaj primene nauke, odnosno saradnje stručnjaka Poljoprivrednog fakulteta sa proizvođačima.

"Ovo je bogomdano područje za organsku heljdu", ističe dr Snežana Oljača, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu. "To su planine gde se ne koriste pisebno pesticidi i veštačka đubriva, proizvođači znaju kako se radim, a i prirodne pogodnosti su tu jer je to zaštićeno područje.

Poslednjih godina polja heljde na Zlataru i Javoru su sve veća.Samo u novovaroškoj opštini proletos je zasejano 150 hektara, što je više nego ikada ranije. Iako je reč o klasičnoj proizvodnji, čak ni u tom slučaju heljda ne zahteva mnogo hemikalija i odlično podnosi nadmorsku visinu iznad 1.000 metara.

U zlatarskim selima još ima srpova, ali je kombajn nezamenjiv. Dobar žetelac za dan požanje desetak ari - kombajn 4 hektara.

Interesovanje za različite proizvode od heljde sve je veće, tako da tradicionalna pita jeste glavni specijalitet, ali ne i jedini proizvod od crne žitarice, kako na Zlataru zovu heljdu.