Iskustvo kućnog zatvora

Milan N. (55) iz Banatskog Sokolca prvi je osuđenik u Srbiji kome je, posle izdržavanja tromesečne kazne u kućnom zatvoru, demontirana elektronska traka sa odašiljačem za praćenje i nadzor. Time je ovaj mali privrednik ponovo postao slobodan čovek.

"Sam osećaj je u početku bio psihički težak. Dobio sam narukvicu, nalazim se u kućnom pritvoru, mada znam da nisam kriv", priča Milan N. "Bilo mi je najteže prvih 15-20 dana. Međutim, navikneš se, kao na sve drugo."

Milan se pre godinu i po dana nagodio sa sudom da kaznu, zbog nelegalnog držanja oružja, izdržava u kućnom pritvoru, umesto da leži u zatvoru dve godine.

Kazna kućnog zatvora u zakonu je data kao alternativna, a ne kao obavezno rešenje.

"Sud može odrediti da se ova kazna izvrši na taj način što osuđeni - ukoliko mu je izrečena kazna zatvora do godinu dana - ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje", objašnjava Milorad Ankić, istražni sudija Osnovnog suda u Vršcu. "U pitanju su lakša krivična dela, kao što su krađa, učestvovanje u tuči, ugrožavanje saobraćaja i slično."

Primenom sistema elektronskog nadzora osuđenika, Srbija će uštedeti približno 8,76 miliona evra godišnje, od čega može da se izgradi još jedan zatvor u Srbiji.

Prva mera izdržavanja kazne u kućnom pritvoru izrečena je 5. januara 2011, a trenutno je služi dvanaestoro osuđenika. Kako saznajemo, kršenja ove mere do sada nije bilo.

Ukoliko neko prekrši određene mere suda, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je zadužena za nadzor, o tome obaveštava sud koji osuđenika može uputiti u zatvor, na izdržavanje kazne.

U Srbiji se ova sudska mera izriče tek nekoliko meseci, a najbogatiju praksu u toj oblasti u Evropi imaju Švedska i Holandija.