Starine sa Golije

Hranislav Marinković i njegov mačak Miško najstariji su žitelji planine Golije. Oni žive zajedno još od 1995. godine, kada je mačak Miško došao na svet i godine kada je najstariji meštanin prelepe Golijske visoravni ostao bez supruge Ruže.

Kako vreme brže prolazi prijateljstvo i odanost starina sa Rudna, 92-godišnjeg Hranislava Marinkovića i njegovog mačka Miška, su sve veći. U druženju i međusobnom razumevanju breme pristiglih godina obojica lakše nose.

"Od kako je prohodao, mačak je počeo da se druži sa mnom, više nego sa mačkom koja ga je omacila. Išao je sa mnom svuda, u prodavnicu, u šumu, na njivu. Postali smo nerazdvojni. Sve razume šta mu pričam, samo što ne govori. Udovoljavam mu u svemu. Svakog dana popije po čašu jogurta, voli ribu, meso, samo neće slaninu iako nje imam najviše", kaže deda Hrane.

I mačak Miško ima razumevanje za gazdine svakodnevne obaveze. Strpljivo čeka da Hrane ujutru očisti šporet, pospremi kuću, spremi doručak, ponešto zakrpi na svojoj mašini "singerici", spremi doručak pa da onda njemu posveti svu pažnju.

Iznenadne posete gostiju i putnika namernika, kojih je sve manje na 1.100 metara nadmorske visine, obraduju deda Hrana.

Dok deda Hrane sprema kafu, mačak prede kraj nogu gostiju kao da im priča o velikoj ljubavi između njega i njegovog gazde Hrana. Prija im društvo i svako novo poznanstvo, ali su u svom svetu -u golijskoj tišini u kojoj su najrečniji i najzadovoljniji.