U kolekciji Slobodana Jakovljevića više od pet hiljada modela automobila

U zavisnosti od afiniteta za vrstu kolekcionarstva neko se opredeli da čuva novčiće, stripove, značke, ordenje, gramofonske ploče. U jednom domu u Užicu je mali muzej modela automobila u raznim razmerama.

Duže od 4 decenije Slobodan Jakovljević prikuplja modele automobila. Prve je dobio na poklon od majke i tako je otkrio ljubav prema tom hobiju. Danas njegova kolekcija broji više od pet hiljada različitih modela.

"Volim recimo da kupujem limitirane automobile, kojih izlazi po nekoliko stotina komada, recimo poput ovog Poršea iz kolekcije - "Road bird 930", navodi Slobodan Jakovljević, iz Užica.

Iako je velika kolekcija, kaže da ne kupuje da bi je samo povećavao, već svaki model auta ima neku priču iz sveta filma, ili života.

„To ti je 91. godine na Sajmu automobila u Beogradu bio izložen Zastava 750. Bio sam na tom sajmu, fotografisao tu fiću. I onda sam evo nakon, koliko decenija već, uspeo da prepravim. To je Zvezdan Jovanović bio, njegov fića Marlboro šari. Tu je isto, recimo, da kažemo kopija odnosno replika trkačkog fiće Vladana Dubljanina, našeg zemljaka iz Užica", pokazuje Slobodan Jakovljević.

Za fiće je posebno vezan, jer je to bio njegov prvi automobil. Uz hobi je zavoleo automobilizam, pa je imao uspeha i u tom sportu.

"To su pretežno bili vojni relijevi po Srbiji i auto slalom, gde sam četiri godine bio šampion Srbije“, kaže Slobodan Jakovljević. Dodaje: „Cilj mi je bio da osvojim „Zlatnu kacigu“, kao što i jesam. Dok sin recimo ima BMW E46, gde ulaže ogromne količine novca, da bi se pojavio na humanitarnom skupu ili na auto skupu".

Teodor je od oca nasledio ljubav prema automobilizmu, to dokazuju pehari. Ceo dom Jakovljevića je prilagođen tome, od modela automobila do trenažnog simulatora.

"Jednostavno taj lim je nekome samo prevozno sredstvo od tačke A do tačke B, a meni je to ljubav u srcu od malena. Idem na trke sa njim i to sam preneo na kompjuter, na život i jednostavno ne mogu bez toga. To je ušlo u krv i to je to", ističe Teodor Jakovljević, iz Užica

„Nekako mi je najveća moja sadašnja vrednost moja unuka Dunja, koja je došla pre mesec dana na svet. Tako da ovo sad sve nekako pada u vodu. Ne kažem da neću nastaviti da sakupljam autiće, naravno da hoću", naglašava Slobodan Jakovljević.

U tome će mu pomagati i sin, a oba su i poslom vezani za točkove, jer voze u brzoj pošti. U predahu od posla Teodor nađe vremena za vožnju kvada, koji je poklon od devojke. A nestrpljivost do susreta sa unukom, Slobodan skraćuje uživajući u bogatoj kolekciji autića.