Kakav je rod dunja u Tavniku, selu sa najviše stabala tog voća u Srbiji

Vlado Obradović, svakodnevno obilazi svoj zasad dunja i proverava da li su dozrele za berbu. Dunje ima na više od 3 hektara. Najveći problem za većinu voćara u ovom selu je radna snaga.

„Radim sa istim ljudima pa mi je lakše, inače vrlo teško za radnu snagu. Radnik se plaća do 50 evra ili 6000 sa dva obroka. Imam obezbeđen plasman, a preradu radim onoliko koliko nama treba ne nešto mnogo“, kaže Vlado Obradović, iz Tavnika.

Posla ima dosta, od obrade zemljišta, đubrenja, potom proređivanje izdanaka te zaštita od bolesti, jer je ervinija najveći neprijatelj u zasadima. Ove godine kvalitet dunje je izuzetno dobar.

Vlado kaže da očekuje oko 40-50 tona dunje, a ona nikada nije bila ovakvog kvaliteta kao što je ove godine. „Trenutno ima 21 briks i ja tvrdim da u Srbiji ne postoji bolja dunja. Ako hoćeš da imaš voćnjak, onda budi spreman na to da ga zamenjuješ. Najviše prskam kada je u cvetu, i pri kraju vegetacije protiv truljenja i crvljivosti, ako je stresan period za biljke onda se dodaju i amino kiseline“, ističe on.

Za ovako dobar rod i kvalitet dunja, kako kažu meštani najzaslužniji je geografski položaj samog mesta, potom ruža vetrova, ali i sastav zemljišta.

Tavnik sa 60.000 stabala dunja i 1200 meštana, selo je sa najviše stabala dunja po stanovniku u Evropi. Čak dve trećine dunja u Srbiji potiče iz Tavnika. Tradicija u domaćinstu Obradovića duža je od jednog veka, a naslednici će je nastaviti.

„Ljubav prema dunji ja imam maltene od rođenja i moje dete muško je luđe za tom dunjom nego je. Nekada su naši stari, posade dunju i 80 godina se ne pipaju, a ove su malo drugačije. Klima se promenila skroz, a promenila se verovatno i genetika dunja“, navodi Vlado Obradović.

Uoči početka berbe dunja, zvanične cene za otkup nema, ali Obradović veruje da će biti oko 60 dinara za kilogram.