Grza kod Paraćina: Koliko se čuvaju stare tehnike obrade stakla?

Kolaži na staklu, graviranje i šlifovanje, foto-transfer, samo su neke od tehnika koje su na Grzi kod Paraćina istraživali umetnici, ali i građani zainteresovani za rad sa staklom.

„Nisam imala prilike da ovaj da se sretnem s tim uživo ali evo sada sada imam prilike da to vidim“, kaže Ivana Antić, iz Paraćina.

Momčilo Stojković iz Paraćina dodaje: „Treba čovek to da voli, a treba iskustvo i vremena znači mora osećaj malo za ruku, nema svako.“

Kateria Handlova, kreativni direktor kompanije „Riko” odrasla je u delu Češke poznatom po proizvodnji stakla. Kaže da se u taj materijal „zaljubila“ još kao dete. „Staklo je s jedne strane veoma krhko, a sa druge veoma čvrsto. Ponekad je rad sa njim čak i bolan, jer vas može povrediti ili se lako slomiti, ali to je jednostavno, čista magija“, naglašava ona.

Magiju su od stakla u Paraćinu stvarale generacije majstora stakloduvača i gravera koji su uz visoke peći Srpske fabrike stakla pravili ne samo upotrebne predmete već i umetnička dela.

„Ja sam jedna od zadnjih generacija gravera u fabrici, posle nas nije bila ni jedna generacija žalosno i tužno. Nažalost, danas su samo flaše u opticaju, nema kristala, nema ručnog trgovačkog stakla“, ističe Biljana Đorđević, kristalo-graver u penziji.

Da se tradicija, zanat i umeće rada sa staklom ne zaboravi, ali i poveže kulturno nasleđe i preduzetništvo, godinama kroz različite projekte nastoji inicijativa „Kreativno staklo Srbije“.

„Naš projekat želi da sada kroz vezu između tih majstorskih znanja nematerijalnog nasleđa i savremenih umetnika nađe novu svrhu i funkciju tim zastarelim tehnikama koje više nisu u upotrebi“, objašnjava dr Hristina Mikić, Institut za kreativno preduzetništvo i inovacije.

Održavanje Laboratorije za kreativno staklo sufinansirala je Evropska unija i Švajcarska vlada, a predmeti sa radionica trebalo bi da budu deo izložbe koja se očekuje tokom decembra u Paraćinu.