Kako Sead i Tatjana žive "kuvarski san" u jednom ušuškanom kutku Vojvodine

Umesto velikih evropskih prestonica u kojima je radio i stvarao, kuvar Sead Fetahi, rodom iz Prištine, izabrao je mir i tišinu banatskog sela Sajan. Vodila ga je jasna vizija, kuća daleko od urbanog meteža, bavljenje stočarstvom i proizvodnja domaće, zdrave hrane. Danas, u ovom ušuškanom kutku Vojvodine, kraj Kikinde, sa suprugom iz Ukrajine, korak po korak, živi svoj san.

Njegova kuvarska umeća pokazivao je u restoranima širom Evrope, a onda je zajedno sa suprugom Tatjanom iz Ukrajine izabrao selo Sajan da se bavi poljoprivredom. 51-godišnji Sead Fetahi, rođen je u Prištini, odakle se još kao mladi kuvar otisnuo u svet trbuhom za kruhom. Od Italije do Švedske pekao je zanat i posle 28 godina rada, skrasio se u banatskoj ravnici. Davni san ovaj bračni par ostvario je pre pet godina u dvorištu punom zelenila gde uzgajaju ovce, koze, guske, gološijane, ali i zečeve.

„Od ovaca imamo „avasi", negde oko tridesetak. Inače, to je mlečna rasa. Od koza imamo ,,alpinu", negde oko pedesetak, a 40-ak su na muži“, navodi Sead Fetahi, poljoprivrednik.

Tatjana Bunecka, Seadova supruga dodaje: „Sa suprugom sam se upoznala u Italiji. Navikavanja ovde nikakvog nije bilo zato što smo našli baš naše mesto koje nam prija od momenta kad smo ga prvi put videli."

Poljoprivredom se nikada nisu bavili. Ali, kako kažu, jedno s drugim je povezano. Zato su upotrebili svoje kuvarske veštine i ostvarili zacrtane ciljeve - uzgoj i uvećanje broja grla i proizvodnju mlečnih i mesnatih proizvoda.

„Naši sirevi su delom po italijanskoj recepturi, a nešto i po našoj. Počeli smo i sa pravljenjem maslaca, gi maslaca", kaže Sead Fetahi.

Tatjana Bunecka nastavlja: „Ribnjak smo već završili, imamo ribu. Pravljenje laboratorije je u toku, radimo na tome, još neke stvari su ostale da dovršimo. Problem je samo što 4 ruke imamo u ovom gazdinstvu.“

U svetu koji neprestano žuri, Sead i Tatjana pronašli su formulu za sopstveni mir. Velika svetla evropskih prestonica zamenili su banatskom tišinom, dokazujući da se snovi ne mere veličinom grada u kom živiš, već mirom koji u njemu pronađeš.