Rudarska priča duga gotovo čitav vek

Sa 94 godine, Jovan Zečević iz Pustopolja kod Kraljeva najstariji je živi rudar Ibarskih rudnika i vršnjak ugljenokopa u Ušću. Jamski staž davno je zamenio penzijom, koja danas traje duže nego što je radio pod zemljom.

Uprkos decenijama u mraku i prašini podzemnih kanala, Jovan je dočekao duboku starost u punoj snazi. U vrletima iznad rudnika, iz mlađih dana pamti ga još samo nekadašnji pripravnik iz Uprave, koji je i sam uveliko penzioner.

"Sećam ga se na biciklu, sa šajkačom i štipaljkama na nogavicama", kaže Gojko Zečević, Jovanom sin.

Punih dvadeset godina na posao je išao biciklom, a pre toga pešice preko brda. Ta vremena su prošla, kao i generacija sa kojom je hleb zarađivao pod zemljom.

„Niko više od mojih kolega nije živ, sam sam ostao od te generacije“, naglašava Jovan.

Do rudnika Ušće putovao je satima, a zarada je zavisila samo od snage njegovih mišića. Podseća da je najpre išao pešice, pa biciklom, a da se plaćalo po učinku. Otkopavanje uglja nosilo je stalnu opasnost, pa je u jami oduvek važio poseban zakon solidarnosti.

"Rudari se ne pozdravljaju sa dobar dan, nego srećno“, ističe Jovan.

Decenije je proveo u teškim uslovima, ali je iz jame izašao čeličnog zdravlja. Kaže da nikada nije išao kod lekara, niti je ikada bio na bolovanju.

"Zdrav je, zdravo se hrani, biće još godina", ističe Gojko, Jovanov sin.

Tuneli koje je kopao odavno su pusti, a poslednji rudar jedne generacije i danas čvrsto korača svojim Pustopoljem.