Arilje: Sastanak predstavnika udruženja proizvođača malina i vlasnika hladnjača

Decenijama voćari i hladnjačari pokušavaju da pronađu zajednički jezik oko otkupne cene malina. Poslednji sastanak, po oceni Radoja Cvetića, vlasnika kompanije za izvoz malina, jedan je od najkonstrukivnijih, ali su okolnosti na svetskom tržištu i nezivesnost veliki problem.

„Ugovori još nisu potpisani, zato što je situacija, to se dešava recimo u periodu recimo do septembra, tako da još uvek su u fazi pregovori, ne zna se šta će biti na svetskom tržištu. Imali smo prošle godine previsoku cenu, gde su nas kupci, gde su kupci svi ulistali druge proizvođače i Poljsku i Ukrajinu i Moldaviju. Mi ne možemo da određujemo cenu na svetskom tržištu, nego to što je spreman kupac da kupi, mi možemo po toj ceni prodati. Elektronski, tenderi su elektronski gde se to sve tako nudi, tako da sve odlučuje normalno cena“, kaže Radoje Cvetić,vlasnik kompanije za izvoz malina.

Izvoznici strepe od niskih cena na svetskom tržištu, a domaći proizvođači od otkupne cene u Srbiji. Sa 400 dinara kažu da ne mogu da pokriju troškove proizvodnje, otplaćuju kredite i investiraju u narednu sezonu, a pre svega za egzistenciju.

“Jer ovde su oči uprte samo u cenu maline. Nisu uprte ni u Džon Venčera, ni u Japan, ni u Tokio, nego samo u cenu maline od koje živi ovaj region. A samo ta tema se ovde ne može pomenuti, ne može dotaći, nego moramo čekati neke njihove ugovore. Jedne godine se ti ugovori potpisuju u oktobru, jedne godine u septembru, jedne godine u maju. Stalno različito vreme. Kad god ih pitamo za cenu oni potpisuju ugovore. Nikako da mi dođemo da pogodimo kad su ti ugovori potpisani, da dobijemo konkretan odgovor za cenu“, kaže Mileta Pilčević, predsednik udruženja „Vilamet“ Arilje.

Ministarstvo poljoprivrede bilo je medijator u pronalaženju rešenja i dogovora između proizvođača i hladnjačara.

„Ja očekujem da će oni sesti za sto i već sutra, jedni i drugi da će ta cena malo da se popravi naviše, ali ne treba očekivati sad revoluciju da to može da ide. Trenutno smo inače najskuplji u regionu sa plaćanjem maline i moj apel je njima da uđu u nove vrste proizvodnje, da unaprede svoje zasade i na taj način da sutra budu konkurentni. Tržište se menja, svet se menja, ulaze države u malinu, koje nisu ulazile, nismo više jedini. I ono što je važno reći u ovoj godini malinari treba da budu zadovoljni, zato što niko nema cenu približnu kao prošle godine u svim voćnim vrstama i kajsija i šljiva, šta oni da kažu? Gde je, kad je veći rod, bolja godina, cena je uvek niža. I to je tako. Zato građanima je jeftinije i ne može niko biti zadovoljan, to je tako“, navodi Dragan Glamočić, ministar poljoprivrede.

Izvoznici tvrde da im je u interesu opstanak domaće proizvodnje, ali proizvođači tvrde da je dobra otkupna cena sigurna investicija za budućnost. Ministar poljoprivrede ističe da je država ispunila obećanje za sve iz svoje nadležnosti, ali cenu formira tržište, na kojem srpsko malinarstvo ima veliku konkurenciju.