Kako na Velikom Jastrebcu, jednoj od najšumovitijih planina Balkana. čuvaju izuzetan biodiverzitet i štite retke vrste

Između Kruševca, Prokuplja, Blaca i Aleksinca, smestio se Veliki Jastrebac, jedna od najšumovitijih planina Balkana. Prostor od preko 39.000 ha, krajem pretprošle godine, i zvanično je proglašen Parkom prirode kako bi se izuzetan biodiverzitet i retke vrste dodatno zaštitile, za šta se staraju „Srbijašume“.

Prizor koji se retko viđa, jeleni, srne i divlje svinje u svom prirodnom staništu. Na površini od 26.000 ha lovišta Veliki Jastrebac, reprocentar i uzgajalište sa uspehom rade gotovo tri decenije.

„Osnovni cilj uzgajališta je naseljavanje jedinke jelena evropskog na prostor slobodne prirode Velikog Jastrepca i u drugim lovnim područjima Srbije. Od 2016 godine u slobodnu prirodu Velikog Jastrepca ispuštujeno preko 40 jedinki i trenutna brojnost je procenjena negde na 80. Trenutno gazdujemo sa punim kapacitetima, brojno stanje divlje svinje na celoj površini je oko 200 jedinki, takođe i srneće divljači“, navodi Tomislav Radosavljević, rukovodilac službe za lovstvo ŠG „Rasina“ Kruševac.

Veliki Jastrbac oduvek je obilovao izuzetnim mikrolokalitetima. Od brojnih izvora mineralne i termalne vode u selima podno planine, do vrednih šumskih ekosistema sa stotinak vrsta ptica, i isto toliko biljaka i gljiva pod najvećim stepenom zaštite.

Saša Đurđević, direktor ŠG „Rasina“ Kruševac da postoje osobenosti. “Jela se na Jastrepcu od prirode javlja na najnižoj nadmorskoj visini na Balkanu. Jela se u gazdinskoj jedinici Lovmnička reka od prirode javlja već na od oko 300m, što je nekarakteristično, ona je vrsta koja je predviđena za veće nadmorske visine. A plava planine je zovemo mi šumari zato što, ono što ja volim da kažem, na Jastrepcu ne možeš da umreš o žeđi. Jastrebac ima mnogo izvora pijaće vode koje su, ja mislim da je zvaničan podatak, preko 90% su A+ kvaliteta za piće."

"Za Jastrebac se kaže da je najšumovitija planina zato što je 99% planine pod šumom, znači samo 1% čine čistine. Jastrebac je naročito zaštićen zbog planinskog javora koji je retka, ugrožena vrsta . Oko 700 ha, na kruševačkoj strani, na vrhu planine. Malte ne najveća površina pod planinskim javorom u celoj Srbiji se nalazi na teritoriji Jastrepca“, ističe Ivan Prvanov, rukovodilac odeljenja za planiranje i gazdovanje šumama ŠU Rasina.

Sa novim statusom zaštite, Veliki Jastrebac postao je još značajnija destinacija za ekoturizam i planinarenje, uz brigu za očuvanje prirodne ravnoteže. Jer budućnost planine zavisi od toga koliko ćemo umeti da je sačuvamo za generacije koje dolaze.