Ko je bio Boris Nepokupnoj i šta leskovački kraj baštini njegovim doseljavanjem pre jednog veka?

Hiljadama kilometara daleko od rodne Kubanjske oblasti otkrio je Boris Nepokupnoj raj na zemlji. Od prvog susreta 1929. Kukavica je bila magija. Svakog vikenda peške je stizao iz Leskovca. Odlaskom u penziju strme, nepristupačne padine kanjona Vučjanke postaju njegov dom. Oficir carske Rusije i vrhunski sportista, posle porodične tragedije, spokoj je pronašao u Vučju i postao Boris Rus.

„Mnogi ljudi iz Leskovca su želeli da upoznaju tog Borisa Rusa i dolazili su gore u njegovu kolibu, imao je pčele pa je medom mogao da ih posluži, spremao je slatko, bio je jedan pravi domaćin, a sa druge strane ljudi su imali utisak da je bio malo zatvoren", navodi Srđan Mitić, iz Udruženja „Naše Porečje" Vučje.

Prohujao je čitav vek od nameštenja pukovnika Borisa Nepokupnoja u leskovačkoj Gimnaziji. Kroz časove gimnastike i ruskog jezika 27 generacija učio je važnim životnim lekcijama.

Primarijus dr Velibor Stanković, Borisov učenik objašnjava: „Kao profesor je bio izvanredan i pedagog i stručnjak, naučio nas je mnogo čemu."

„Bio pravi roditelj prema nama, stalno nas je uveravao šta znači obrazovanje za čoveka u životu i davao nam stalno pouke i podsticaj", seća se Čedomir Pešić, nastavnik ruskog u penziji i Borisov učenik.

U sećanje na stogodišnjicu od dolaska u leskovačku Gimnaziju u holu spomen ploča.

„Nakon oktobarskih promena mnogi Rusi su završili u našoj zemlji, jedan od njih je i Boris Nepokupnoj koji je došao u naše krajeve i tu je proveo dobar deo svog radnog veka i mi smo ponosni na to da je bio naš kolega", naglašava Bojan Aleksić, direktor Gimnazije Leskovac.

Pedagog, entuzijasta, sportista vodio je u srpskom Mančesteru skaute i Sokolsko društvo, prenosio na mlade ljubav prema mačevanju. 1931. Leskovac dobija mačevalački klub.

„Već 95 godina mačevanja, što je za Leskovac kao grad, samu Gimnaziju, za sve nas u klubu velika čast i zadovoljstvo", naglašava Ivan Zdravković, predsednik Mačevalačkog kluba Leskovac.

Zanavek je Boris ostao u Vučju. Njegovo grobno mesto obnovljeno je na inicijativu „Našeg Porečja" uz podršku Ruskog naučnog instituta.

„Mi se radujemo što je Leskovac kulturna prestonica Srbije i drago nam je što smo deo ove priče da se sačuva sećanje na profesora Nepokupnoja", ističe Olga Paškov, iz Ruskog naučnog instituta.

Govorio je da se samo vratio svojim korenima jer su njegovi preci bili Srbi doseljeni na Kubanj. Skroman, pedantan, hrabar, čovek prirode kome su ptice sletale na dlan voleo je francuske šansone i Ljermontov. Stihovi „Jedra" uz sećanje na Borisa Rusa lebde nad kanjonom Vučjanke.