Zašto rode i španski vrapci posebno vole Međurovo kod Niša

Selo Međurovo kraj Niša na prvi pogled sasvim je obično, ali čim se zađe po seoskim ulicama prizor postaje sasvim drugačiji. Ukras sela su gnezda sa rodama koje se decenijama, svakog proleća, vraćaju.

 „Mladenac kad je, pred Mladenac na dan-dva, ne treba ti da gledaš kalendar, one su tu! Pogledaš, o došle! Fino!“, priča meštanin Hranislav Tasić.

„Svuda ih vidiš... Skoro sam slikala, izađo` ja ovde ona ide ulicom normalno sve, kao komšije”, dodaje Jasmina Krstić.

Ranije su rode živele drugačije i gnezdile su se uglavnom u plastovima sena. Poslednjih godina sve ih je više na banderama i krovovima kuća.

„Desetak godina je tu, na krovu tako da nam ne smeta, jedino biće problem što je crep dosta otpao i kad rešimo da to renoviramo šta ćemo sa gnezdom, da li će one posle da se vrate na novi krov”, pita se Slaviša Jovanović iz Međurova.

Sa 25 do 30 gnezda Međurovo je selo sa najvećim brojem belih roda južno od Save i Dunava, a zašto su izabrale da se baš ovde nastane izgleda znaju samo one.

„Zašto su ovde – to je svake godine pitanje, jer ima tu i pogodnih staništa za ishranu i sve to njima odgovara, ali i okolna sela su ista takva pa ih tamo nema, samo po jedan – dva para”, ističe Slobodan Marković, ornitolog.

Koliko im se meštani raduju toliko i tuguju kad vide da je neka nastradala. To se, kažu, često dešava u gnezdima na elekrovodovima

Marković navodi da bi u sledećih nekoliko godina trebalo da sva gnezda belih roda u Srbiji budu obezbeđena: „Trebalo bi da dobijemo i nova gnezda i nove platforme koje će omogućiti da se i nova gnezda nastane”.

Zanimljivo je, dodaju ornitolozi, i to što svako od gnezda belih roda ima i svoje podstanare – španske vrapce koji su u Srbiji retka vrsta, pa bi Međurovo moglo da posluži za primer kako se uz malo truda i dobre volje, i pored razlika, može zajednički živeti.