Grdelica: Sto godina duvačkog orkestra Božidara Nikolića Donje

„Više volimo muziku nego hleba“, ističe Božidar Nikolić.

Božidar Nikolić Donja jednostavno objašnjava suštinu orekstra koji traje sto godina. Truba bez duše ne može pa bez duše ni orkestar ne bi postojao. A truba njegovog oca Milana je pravo porodično blago. Božidar i danas daje savete svom sinu jer se tajne velikih majstora kriju u detaljima.

„Donja nadimak to mi je pokojna baba pričala počeo je od deda Djordja Nikolića on je imao nadimak Doče. A deda Milan je u školi imao ljubav školsku. Njegova devojka se zvala Dunja i pošto se ona zvala Dunja ona je rekla da se on zove Donja. Ova truba ima poseban značaj za mene i mog sina Bogdana. Ovu trubu deda je dobio 1071. u Dragačevu na saboru trubača“, navodi Milan Nikolić Donja iz Grdelice.

Orekstar iz Grdelice nekoliko puta osvajao je nagrade u Guči, a posebno su ponosni na majstorska pisma koja su dobijali Milan i Božidar. Poznanstva sa majstorima srpske trube posebna su priča. Ipak za Donju poseban značaj ima prijateljstvo sa legendarnim Fejatom Sejdićem

„Na takmičenja smo išli svuda, zajedno smo uvek bili kao braća smo bili“, naglašava Božidar Nikolić Donja iz Grdelice.

Novo doba, novi trendovi. Orekstar danas vodi Bogdan. Na insistiranje svog dede završio je srednju muzičku školu i to mu, kako kaže, mnogo znači.

„Najvažnije u životu od njih što sam naučio je pre svega da moram vredno da radim, da se bavim ovim poslom iz sveg srca, da stvaram muziku. Peta generacija sam, ja imam i naslednika. Ima neka ... ne mogu to rečima da objasnim“, ističe Bogdan Nikolić Donja iz Grdelice.

Nikolići nastavljaju dalje. Drugi vek je za njih počeo. Tradicija obavezuje. Truba je za njih život, možda i više od toga. Zato ovaj orkestar toliko dugo traje i trajaće.