Novi Sad: Šestoaprilska mobilna biblioteka Slobodana Šušnjevića

Elzear Bufije, menjao je svet sadnjom drveća, dok Šušnjević to radi knjigom. Jutrom nastavlja svoju dugogdišnju tradiciju potpuno tiho. Tu su knjige, polica i radoznali pogledi. Njegova je radost kada ljudi krenu ka polici, makar i pitanjem.

„Prolazim tu i vidim šestoaprilska biblioteka i tog trenutka se setim zapravo strašnog bombradovanja šestoaprilskog Beograda 1941. godine, kada je onakva biblioteka grada Beograda sa onako retkim knjigama i onolikom količinom znanja uništena, i smatram da je ovo, kada sam videla… kakav neverovatan način da se ljudi edukuju i da ne zaborave knjigu“, oduševljeno kaže Jelena Bukurov, iz Novog Sada.

Đorđe Vučinić iz Trebinja ističe: „U ovo vreme kada gotovo niko ne čita, ništa mimo naslova, kamoli neko ozbiljnije štivo, a ne neku poeziju ili prozu, mislim da je to jedan divan gest i svakako ga podržavam“.

Ideja je nastala u studentskim danima, kada je sa društvom dogovorio da će svakog šestog aprila kupovati knjige, kao omaž na stradalu biblioteku.

"Ja ne znam da li to ti drugari još uvek rade, ali ja sam pre petnaestak godina došao na ideju da napravim biblioteku koju ću staviti u govornice, jer su govornice bezbedno mesto, ne zakišnjavaju. I to je bila jedna polica u kojoj sam ja stavljao knjige sa idejom da ljudi uzimaju i vraćaju knjige. Naravno da se nije baš ispostavilo da će da vraćaju, ali sam se baš radovao tome da ljudi uzimaju knjige", ističe Slobodan Šušnjević, stvaralac Šestoaprilske biblioteke.

Kako govornica više nema, knjige su pronašle novi prostor u blizini Srpskog narodnog pozorišta, na mestu gde prolaznici mogu iznajmiti bicikl kao uslugu parking servisa.

„Imaju tu jedan automat na koji taman stane biblioteka, i odlično mu je mesto, neće kisnuti, na vidljivom je mestu, a i biciklisti i knjiga su u nekoj dobroj vezi“, kaže Slobodan Šušnjević, stvaralac Šestoaprilske biblioteke.

Za mnoge njegova akcija, još jedan je podsetnik na nacionalno blago koje je nestalo ispod nacističkih bombi.

Istoričar Darjuš Samii objašnjava: "6. april je postao simbol najvećeg kulturnog stradanja i jedna tačka prekida pisane reči, pošto je u Narodnoj biblioteci tokom bombardovanja nestao najveći deo pisanih dokumenata srpske srednjovekovne istorije, i veliki deo osamnaestovekovne i devetnaestovekovne pisane građe. Nešto od toga je do tada već bilo sačuvano i prepisano, ali puno toga je otišlo u nepovrat, tako da je to dan opomena i dan kada moramo da shvatimo da je čuvanje knjige i pisane reči jedan proces koji nikada ne sme da prestane".

Moć knjige je, kaže Šušnjević takva, da u potpunosti može oblikovati čoveka, zato je mnogo važno da je darujemo sebi ili drugima. Ove su posebne, jer se u njima, osim znanja i lepote, nalazi i posveta autora akcije, odnosno još jedan apel kako pomoći njegovoj koleginici Branki Pavković, koja vodi životnu borbu.