Na Svetski dan lastavica - zabrinjavaći podatak da se njihov broj smanjuje u celoj Evropi

Danas je Svetski dan lastavica. Ova ptica pevačica jedna je od prvih vesnika proleća. U Srbiji postoji pet vrsta: bregunica, gorska, daurska i one najzastupljenije - seoska i gradska. Na sportskoj hali u Požegi, nedaleko od jedne osnovne škole, postoji više od deset gnezda, koja čekaju svoje selice da im se vrate.

Jedno gnezdo lastavica pravi otprilike sedam dana od, čak, deset hiljada kuglica blata. Kvalietno sagrađene kućice obično nadžive i svoje male vlasnike, jer laste u proseku žive od tri do pet godina. Njihovo kretanje i navike svake godine prate učenici požeške osnovne škole zajedno sa svojim nastavnikom.

„Mi iščekujemo svake godine da laste dođu i prebrojali smo da na školskoj sali ima trinaest gnezda“.

„Naučio sam da tokom migracije dok odlaze u toplije krajeve prelaze od pet do deset hiljada kilometara“.

„Laste jedu mušice i komarce. Godišnje pojedu desetine hiljada mušica i komaraca i zbog toga su korisne“, kažu anketirani.

Od domaćeg zadatka rodila se ljubav prema pticama koja još uvek traje i kod bivših učenika.

„Ja sam zavoleo to. Bavim se posmatranjem i fotografisanjem ptica i baš sam zaljubljenik u ovo“, kaže Strahinja Milićević, iz Ekološkog udruženja „Čuvari prirode".

Svetski dan lastavica i ove godine se obeležava bez slavljenika. Prema revnosno beleženoj statistici one dolaze krajem marta. Njihov broj se svake godine smanjuje u čitavoj Evropi, a takav trend su primeili i istraživači iz Požege.

„Najjednostavnije je gledati koliko ima gnezda. Na osnovu gnezda može da se zaključi koliko ima parova. Njihov broj se smanjuje zbog ljudskih uticaja. Seoska lasta nema mesto za gnežđenje, a broj gradskih lasta se smanjuje zbog nedostatka plena. Zato što ljudi zaprašuju, odnosno uništavaju insekticidima te insekte“, ističe Brano Rudić, nastavnik, predsednik Ekološkog udruženja „Čuvari prirode".

Kako bi stimulisali domaćinsta da se brinu o lastama Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije svake godine tonom kukuruza nagrađuje one domaćine koji na svom imanju imaju najveći broj njihovih gnezda.