Kako demografske promene utiču na tržište rada

U Srbiji će se do 2040. godine, prema podacima Zavoda za statistiku, udeo radno sposobnog stanovništva smanjiti sa 4,3 na 3 miliona. Svaka četvrta osoba biće starija od 65 godina. O tome na koji način mogu da se ublaže posledice na ekonomiju, razgovaralo se na 33. Biznis forumu na Kopaoniku, na panelu pod nazivom "Srebrna ekonomija u Srbiji".

Uz povećanje produktivnosti, ulaganja u nove tehnologije, automatizaciju i upravljanje, presudne su i politike koje nude starijim generacijama priliku za razvijanje veština potrebnih za moderno društvo.

“Ne znaju digitalne veštine, ne znaju je l’ tako mnoge stvari koje su bitne, to mora da se promeni. Tako da moramo da radimo na politikama koje omogućavaju starim ljudima da steknu nove veštine i ulaganje mnogo više u razvoj njihovih kompetencija. To je ono što je možda jedan od glavih pravaca kako treba da gledamo razvoj”, kaže Marko Milanović iz Centra za istraživanje i društveni razvoj “Ideas“.

Imate li primere u susednim zemljama, možda i nešto dalje ?

“Pa razne zemlje su se pripremale za demografske promene. Kroz na primer volontiranje, neformalno volontiranje u Londonu su na primer procenili da stari doprinose turizmu i opštoj privredi Londona 1,7 milijardi funti. Australija je dosta dobro bila spremna za bejbi bum generacije kroz naročite oblike društvenog uključivanja starih koji su na primer uključeni u prepoznavanje nekih drugih društvenih izazova, kontaktiranje sa socijalnim službama. Svi znamo da je u stvari uvek taj deo socijalne zaštite jako važan, a često ispod finansiran”, kaže Marko Milanović.

Srbija i region su dugoročno suočeni sa demografskom erozijom, pa je smatraju eksperti promena penzionog sistema, zdravstva, socijalne politike neminovna. Veliki broj starije, zdrave i aktivne populacije ne treba posmatrati kao teret. Njihovo iskustvo i znanje se mora orijentisati ka tržištu rada.

"Počinjemo imati jednu čudnu scenu na tržištu radne snage. S jedne strane od AI veštačke inteligencije, koja preti da nam se otpuste upravo mlađe populacije ulaskom u njihov prostor, a s druge strane počinje nam se javljati ovaj segment zdrave, ja bih rekao hajtiviti evergrinera, koji će biti voljni da na neki način sudeluju u procesu radne snage. I onda imate jedan zanimljiv balans za kojega ja bih rekao svaka država treba krojiti svoje strategije, razvojne strategije s obzirom na tip industrije kojeg ima”, kaže Ernest Vlačić, profesor na FEFA fakultetu.

Globalni rast starije populacije je i ekonomski potencijal za kreiranje novih proizvoda, usluga i izvozno orijentisanih programa. Duži životni vek otvoriće pitanja nejednakosti, a dugovečnost ne treba da bude privilegija, već realnost za sve, bez obzira na standard.