Poljoprivredni radovi u februaru

Poljoprivrednicima u Vojvodini u februaru predstoji prihrana pšenice, ječma i uljane repice. Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, u saradnji sa Poljoprivrednim stručnim službama uradio je proveru stanja zemljišta i dostupnost lako pristupačnog azota. Stanje na parcelama koje su kontrolisane je veoma šaroliko.

Vladimir Aćin, Institut za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, kaže: "Ono što je karakteristično za sadržaj lako pristupačnog azota je da on značajno varira od parcele do parcele. Imamo parcele koje su imale samo 30 kilograma azota, a opet ima ih koje su imale preko 300. Proizvođač ne zna da li ima 30 ili ima 300, nije svejedno kako će primeniti i količine i izbor hraniva. Tako da naš savet je da se uradi analiza."

Analiza zemljišta se preporučuje i proizvođačima malina, kako bi primenili adekvatnu ishranu zasada.

Dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo u Čačku, dodaje: "I s obzirom na to da se tu često primenjuju šablonska primena đubriva i vrlo često se greške prave. Znači, ako ima viška fosfora, ako ima viška kalijuma u ovoj vegetaciji ne moraju, odnosno nije preporučljivo da upotrebljavaju klasične NPK formulacije, što inače proizvođači, po navici, po šablonu čine."

Februar je mesec koji je pogodan za orezivanje voća.

Dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo u Čačku, objašnjava: "Prema nekim preporukama, neki redosled izvođenja rezidbe trebalo bi prvo uraditi jabučasto voće, pa onda na kraju perioda zimskog mirovanja raditi koštičavo voće."

Međutim, veliki je deficit kvalitetnih rezača, pogotovo mladih, iako je voćarstvo perspektivno, smatra Dragomir Marković. On privodi kraju master studije na Poljoprivrednom fakultetu, potom planira i da doktorira, ali se usavršava i kroz praktičan rad.

Dragomir Marković, student Poljoprivrednog fakulteta u Čačku, navodi: "Sad ovde, u našoj branši, to su te malo zahtevnije fizički, ali kada čovek vidi iza sebe svoj rad i nešto što uradi svojom rukom, to donosi veliku satisfakciju."

Ali neophodan je i adekvatan alat, a deficit rezača utiče da mnogi, da bi olakšali taj fizički posao, koriste akumulatorske makaze.

Dr Aleksandar Leposavić, Institut za voćarstvo u Čačku, zaključuje: "Potrebno je iskustvo. Ono sa čime se susrećemo u poslednje vreme je da je prilično neprecizno i nekvalitetno orezano. A isto tako i voće koje se ovim alatom reže je izloženo, daleko je veća mogućnost te ulazne rane zbog nepreciznosti i zbog slabijeg zarastanja, odnosno kalusiranja drveta je izloženije različitim bolestima i štetočinama."

Zimski period zato valja iskoristiti i za analizu primene agrotehničkih mera za dobar rod, a posebno alata i mehanizacije, čiji vek eksploatacije zavisi od redovnih servisa i kvalitetnog održavanja.