Kako se takmičarka iz Šapca u devetoj deceniji priprema za učešće u kvizu

Magistar tehničkih nauka, Ružica Berić iz Šapca, živi u carstvu porcelana i knjiga. U penziji je 25 godina i dan ne može da zamisli bez čitanja. Kaže da je pročitala tri i po hijade knjiga čijih se naslova seća. Zbog takmičarskog duha, učestvovala je u više kvizova, poslednja tri puta u Poteri, gde je znanjem i šarmom osvajala i sume i gledaoce, ne plašeći se trik pitanja.

“Ona koja znam, brzo odgovorim, a ona koja ne znam, odmah vičem-dalje! Nisam, ne zbunjuje me to. Učešće u kvizu doživljavam kao izvesnu proveru znanja, mada ima pitanja i iz vremena ovog savremenog, iz sporta i filma, i muzike posebno strane muzike”, kaže Ružica Berić iz Šapca.

Ružicu je za prvi kviz prijavila kćerka dugogodišnje prijateljice, studentkinja, Aleksadra Pavlović, koja je podržava sa istim žarom kao i sestra Ljubica sa kojom živi. Na snimanje ih uvek vozi rođak, a posle kviza svaki put uživaju u šetnji i restoranima Beograda.

“Ja sam ponosna što moja sestra ostvari ono što je najvažnije, odgovori na sva pitanja i odbrani svoja pitanja, što je isto velika stvar. A sad ovo je viša sila što je sustigne tragač. Neverovatno koliko se seća datuma, događaja, to je mislim, nešto neverovatno. I naravno, to isto moram da kažem, kad idem na putovananja, i kad se vratim, više me ispituje i više priča o događaju u toj zemlji u kojoj sam bila, nego ja koja sam bila na licu mesta,a posledica toga što ona mnogo čita”, navodi Ljubica Berić.

“Čitam i savremene pisce, to sam rekla i u prijavi, klasike sam pročitala davno i ne čitam ih više, ali se sada lično se oduševljavam irskim piscima i to ovim Džozefom O Konorom, bratom ove Šinejd. I to moram da kažem, crpim energiju u čitanju crkvenih knjiga , odnosno u toj religiozno literaturi , recimo, vladiku Nikolaja sam, maltene sve pročitala”, kaže Ružica Berić.

Ružica uživa i kada deli znanje ruskog i francuskog jezika mladima. Voli da kuva i hranu lepo servira u porcelanskim posudama kojima je ukrašeni svaki kutak stana. Neke su iz 1910. godine.

“Porcelan ne kupujem ja, kupuje moja sestra i uglavnom je ostao od babe od ujne i od majke, a knjiga sam kupovala i hoću i to da kažem, imam, to sam na poklon dobila iz Beograda, možda trideset knjiga onih prvih izdanja Srpske književne zadruge iz 1890”, navodi Ružica Berić.

Naučena na svakodnevni rad i poštovanje tradicionalnih vrednosti, Ružica naglašava da su znanje i lepo vaspitanje veliko bogatstvo i da će za kviz prijaviti ponovo iduće godine.